Student generacije Reka Korhec: Svet brojeva i poljoprivreda izbor su mog srca

Brzina koju postiže u savladavanju materije delom je, smatra, rezultat jedne od njenih vrlina.

– Ukoliko imam obavezu, bez obzira na to kako se trenutno osećam, kakvo je vreme, koliko imam energije, sednem i maksimalno se koncentrišem, zahvaljujući tome što živim u šestočlanoj porodici, te sam uvek bila primorana da isključim spoljni svet – napominje Reka Korhec. – Posebno sam ponosna što se ničeg nisam odricala, niti sam imala ijednu krizu tokom studiranja.

Interesantno je što se na početku akademskog života borila sa jezičkim barijerama, budući da je uvek živela u sredini sa mađarskom većinom.

– Osnovnu i srednju školu završila sam na mađarskom jeziku i uglavnom se družila sa „mojima”. Međutim, osećala sam da moram birati teži put jer samo idući takvim možemo sakupljati uspehe na koje ćemo biti iskreno ponosni. To je bio glavni motiv da studiram ovde, u Srbiji, iako praktično nisam aktivno koristila srpski jezik. Samo nekoliko meseci listanja rečnika i stalno razmišljanje na dva jezika urodilo je plodom već za pola godine – kaže sagovornica, priznajući da usavršavanje istog praktikuje i dan-danas.

Koji fakultet izabrati, za nju nikad nije bila glavolomka, te se posle gimnazije upisala na smer Agrarna ekonomija i agrobiznis Ekonomskog fakulteta u Novom Sadu, ostvarivši tako i nameru da promeni grad u kojem je provela srednjoškolske dane, na šta ju je dodatno motivisala sestra koja je već tada studirala u prestonici kulture.

– Izuzetno me interesuje svet brojeva, statistika, računovodstvo i matematika, ali sa druge strane poljoprivreda, očuvanje životne sredine i ekološka svest imaju primarni značaj u mom životu – dodaje, uz opasku da je na to uticalo i porodično poljoprivredno gazdinstvo. – Od trenutka upisa na fakultet čvrsto verujem da je ekonomija grana nauke u okviru koje želim da produbim i uvećam svoje znanje. Negde sam pročitala da se svaki čovek vrati onome što je najviše voleo kada je imao devet godina. Kada smo se igrali, uvek sam ja bila bankar. To zapravo služi kao najpouzdaniji dokaz da mi je to urođeno i da nije bilo nikakvog spoljnog pritiska. Ovo područje je izbor mog srca i zato mogu toliko da uživam u njemu.

Kako tvrdi, već u ranom detinjstvu probudila se u njoj želja da proširuje svoje znanje van granica nastavnog materijala. Ovo je bio glavni razlog da se okuša na različitim međunarodnim i državnim takmičenjima, na početku iz matematike, mađarskog jezika, atletike i veslanja, a u gimnaziji, osim u navedenom, iz istorije, sociologije i srpskog jezika. Kako u osnovnoj, tako i u srednjoj školi, stekla je titulu đaka generacije.

Tokom proteklih godina, učestvovala je na raznim domaćim i inostranim naučnim skupovima kao predavač, te je pobrala brojna priznanja: prvu nagradu 2019. i 2020. na Konferenciji Studentskog doma „Evropa”, u Sekciji za ekonomiju, kao i na 18. i 19. Vojvođanskoj mađarskoj naučnoj konferenciji studenata (društvene nauke). Godine 2019. nastupila je i na III Interdisciplinarnoj konferenciji „Mora” u Segedinu, a 2021. na 35. Državnoj naučnoj konferenciji studenata Mađarske, u sekcijama poljoprivredne i ekonomske nauke, a zatim na 15. Naučnoj konferenciji studenata Zakarpatske oblasti, odakle je ponela treću nagradu, dok se sa 20. Vojvođanske mađarske naučne konferencije studenata (društvene nauke) vratila sa prvom nagradom.

Od školske 2020/2021. član je Kolegijuma za visoko obrazovanje vojvođanskih Mađara (Vajdasági Magyar Felsőoktatási Kollégium) i Fonda za mlade talente Karpatskog bazena (Kárpát-medencei Tehetségkutató Alapítvány), a od ove stipendista Fonda za talente „Collegium Talentum” (HU) i programa Pallas Athéné-a. U okviru navedenih fondova sprovodi istraživanja: „Finansijsku analizu proizvodnje lešnika u Srbiji”, „Ekonomske aspekte proizvodnje lešnika”, te „Primenu, upoređivanje i analizu prednosti i nedostataka metoda višekrite-

rijumskog odlučivanja”. Triput zaredom bila je mentor za studente prve godine Ekonomskog fakulteta u okviru programa Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine (Magyar nemzeti Tanács), a od ove školske godine je demonstrator na Ekonomskom fakultetu u Subotici iz predmeta Poslovna i finansijska matematika i Statistika. Tokom osnovnih studija je, kako kaže, učestvovala na dva takmičenja u rešavanju studije slučaja.

Njena krilatica je da iz date situacije treba izvući najbolje, te da postoji mnogo malih vrata koja samo čekaju da uđemo.

– Posebno sam srećna što sam u situaciji da mogu graditi odnose ne samo sa domaćim već i sa mađarskim naučnim krugovima. Dosad sam učestvovala na dva intenzivna kursa iz oblasti vođstva u agrobiznisu u Mađarskoj, u okviru kojih sam imala priliku da radim sa motivisanim mladim ljudima sličnog sistema vrednosti. Na taj način možemo dobiti društveni kapital iz kojeg ćemo stvoriti mnoge prednosti u budućnosti. Zasad, meni je ovo sasvim dovoljno. Što se tiče planova, još uvek balansiram između dve strane: akademskog puta ili sveta agrobiznisa. Želim da se okušam u oba područja kako bih donela najracionalniju odluku – dodaje, napominjući da je jedna od karijera već u toku, a druga sledi u narednim mesecima.

S. Milačić