Стручњаци упозоравају на вирус западног Нила
У току јула и августа на територији Војводине регистрована су четири случаја обољевања од грознице западног Нила (неуроинвазивни облици), а дијагноза је лабораторијски потврђена у Центру за вирусологију Института за јавно здравље Војводине и Националној референтној лабораторији за АРБО вирусе, Института за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак“, Београд, кажу стручњаци Института за јавно здравље Војводне.
Три случаја су класификована као лабораторијски потврђена, а један је вероватан случај обољења. Две оболеле особе су с пребивалиштем на територије Јужног Баната, једна особа с територије Севернобачког округа и једна особа је с територије Јужнобачког округа.
Према подацима Института за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић Батут”, у истом периоду, у околини Београда регистровано је још осам оболелих од грознице Западног Нила.
Управа за ветерину Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде и Завод за биоциде и медицинску екологију, Београд, обављају стални надзор над вирусом грознице Западног Нила у популацији комараца. Од 30. маја до сада, анализом комараца на присуство вируса Западног Нила, доказано је присуство вируса у комарцима узоркованим на 56 локација. Заражени комарци пронађени су на осам локација у Новом Саду, на две у Темерину, на једној у Малом Иђошу и Зрењанину, као и на чак 19 локација у Панчеву.
У истом периоду прошле године током јула и августа регистровано је седам оболелих особа од неуринвазивног обољења, што је за 1,75 пута више у односу на исти период ове године. Ипак, стручњаци упозоравају на то да топло време у комбинацији с најављеном кишом може погодовати развоју комараца, те да и даље треба бити опрезан у природи.
Најугрожениији стари, болесни и деца
Смртни случајеви се јављају по правилу код старих особа и особа с хроничним болестима, а ретко код деце и здравиљ одраслих људи. Смртност од ове болести се пење до 14 посто и расте с узрастом оболеле особе и присуством хроничних болести.
припада групи векторских, природножаришних зооноза. Вирус који изазива ово обољење се одржава у природном циклусу између бројних врста птица селица (дивље патке и гуске, гаврани, свраке, чавке, домаћи и дивљи голубови) и комараца.На територији наше земље обољење се региструје током топлих месеци од маја до октобра/новембра. Период од заражавања до појаве болести траје од 2-15 дана. У највећем броју случајева (око 80 посто) не долази до испољавања симптома и знакова болести. Код 15 посто инфицирианих особа јавља се блага, неспецифична болест слична грипу која пролазие без последица након 5-7 дана. Често се јавља осип на трупу и екстремитетима. Инфекцију прати и повишена телесна температура и знаци опште инфекције (малаксалост, слабост, болови у зглобовима и мишићима).
Мањи проценат (1-5 посто) инфицираних особа може да добије тешку форму болести са симптомима и знацима упале мозга и можданица (енцефалитис и менингитис). Овако тешке форме најчешће се јављају код особа најстаријег животног доба, као и код људи с ослабљеним имунитетом и хроничним болестима.
И. В.