Стручњаци тврде: Нема доказа да су стигле нове опасне дроге, али потребан опрез

Тим поводом је за Танјуг директор Канцеларије за борбу против дрога МИлан Пекић навео да је тешко рећи коме је у интересу да шири такве информације, али и то да је паника донекле разумљива, што је у овом случају последица недостатка информација, па је добро што је МУП демантовао такве наводе.

"Родитељи свакако не би требало панично да реагују, али би било добро да покажу интересовање када је реч о проблемима с наркотицима и њиховим штетностима по здравље, нарочито када су питању деца", навео је Пекић.

На информације да се појавила дрога под називом "снус", нека врста уситњеног дувана, а која није на листи забрањених, специјалиста за болести зависности др Светлана Вучетић рекла је да је то веома позната и опасна супстанца.

"Још од 18 века Швеђани су га користили као бездимни влажни дуван, да би последњих неколико година почео да заузаима важно место када је реч о штетности, а у већини европских земаља, изузев у четири, заузет је став да је прохибован", рекла је она и нагласила да код нас не постоји реулатива о томе да ли се овај препарат може продавати или се евенуално може наћи у неким шоповима.

Докторка за Танјуг каже да реч је минијатурнијм кесицама које садрже концентрацију дувана између 1,5 и 3 милиграма.

"То је знатно више него код цигарета, које у пресеку имају око један милиграм никотина, па је то код снуса озбиљна доза која пружа она повољна задовољства, попут повећања концентрације, осећаја опуштања, еуфорије...", каже Вучетић.

 Наводи да се та супстанца обично пакује у кесице налик онима од чаја и користи се тако што се ставља између десни и слузокоже, па се на неки начин сиса, што додатно поспешују укусне ароме попут јагоде, вишње, еукалиптуса...

"Истраживања су показала да је то ипак опасна супстанца, а код интензивних пушача, уз поменута задовољства, изазива и пораст крвног притиска, појачан пулс, док дуготрајно коришћење може да доводе, поред естетских димензија, као што су жути зуби, до карцинома усне дупље, једњака, панкреаса, затим дијабетеса и других проблема", напомиње Вучетић.

Према њеним речима, снус је веома распрострањен и зато што је релативно јефтин, с обзиром да паковање од десет кесица кошта око 1.000 динара, као и због тога што многи сматрају да није штетан.

"То није тачно јер дуван, поред свега наведеног, изазива и зависност, зато што у центру за задовољство доводи до појачаног лучења допамина, а код младих људи који узимају снус установљено је да имају веће предиспозиције да пређу на канабис", напомиње она.

Додаје да коришћење снуса наликује пушењу наргила и може да изазове и поремећаје на плућима.

"Неко каже да снус није опасан, јер нема угљен-моноксида, али има никотина, који се као чист, напомене ради, користио за убијање ваши, па чак и људи, што значи да је опасан у било којој форми", наглашава Вучетић.

МИлан Пекић наглашава да та сусптанца као никотински производ није уврштена у наш закон, иако постоји заинтересованост да се и то регулише и још једном напомиње да је ипак најважније родитељима пружити информације и предзнање важно за здравље њих и њихове деце.

"Ми то радимо као канцелераија, као и на децентрализацији политика када су дроге у питању, с циљем да се што више ангажују локалне самоправе", каже он и наглашава да би родитељи требало као први који примете такве случајеве да штопре реагују, јер то доноси најбољи резултат и олакшава посао стручним службама. 

Када су зависности у питању др Светлана Вучетић прави поделу на хемијске и нехемијске и поручује да су млади подложни и једном и другом.

"Морам рећи да је и даље најзаступљенији канабис у форми марихуане, која се користи пушењем џоинта и користи се код различитих генерација, а и све је више оних који би радије пушили марихуану него цигарете", истиче.

Каже и да одмах иза канабиса следе новодизајнирани психостимуланси.

"Вероватно једна од њих је и она, коју мисли да је видела госпођа која је покренула ову кампању и вероватно се ради о меседину, а он јесте јачи од екстазија и има различита имена - дроон, кит-кет, бабл", наводи Вучетић.

Додаје да је могуће да је у некој форми таква супстанца стигла и у нашу земљу, али да не постоје сазнања да је дошла у форми жвакаћих гума.

"Много пацијената и даље користи кокаин, без обзира на високу цену, а што се тиче нехемијских зависности ту предњаче зависници од видео игара, друштвених мрежа, нешто мање од мобилних телефона", набраја Вучетић.

С тим у вези, наглашава да постоји центар за младе који успешно регрутује, прима и лечи овакве пацијенте.

"Сви који имају проблема са млађим укућанима могу слободно да се јаве чак и анонимно, након чега најпре озбиљно разговарамо, без обавештавања полиције, а касније процењујемо како ћемо решавати проблеме, јер они заиста постоје", закључује др Светлана Вучетић. 

Милан Пекић истиче да се листа забрањених супстанци може мењати из часа у час, али додаје да је Србија члан европског тела чији је циљ даакве листе буду максимално актуелне.

"Постоје референтне лаборатрије у МУП-у, БИА, ВМА, које узимају узорке супстанци и када утврде о чему је реч обавештавају национални центар који одмах те информације преноси европском центру, па се тако листе ажурирају најбрже могуће", истиче директор Канцеларије за борбу против дрога.