Стручњаци: Можда је 130 на сат на аутопуту прeвише

Професор Саобраћајног факултета Милан Вујанић тако за Танјуг каже да, као део стручне јавности, није спреман да прихвати ту цену и то само "зарад повећања брзине и повећања комфора некима који не желе да се од Београда до Ниша возе два сата, него сат и двадесет минута". 



Он сматра да код нас нису обављене довољне припреме нити урађени елаборати у вези с економским, еколошким и безбедносним утицајима таквог предлога, због чега је апеловао на стручне службе министарства али и друге чиниоце у друштву да "узму у обзир негативне последице повећања брзине". 



"Сваки предлог који битно мења постојеће стање требало би да има и дебело образложење", уверен је Вујанић.



Као пример наводи САД и каже: "тако велика земља, са тако добрим истраживањима само је две године дозволила да на аутопуту брзина буде око 130 км/ч, и то не тачно толико, пошто је изражена у миљама, а онда је после тога вратила одмах на 120 км/ч". 



"Тако су у исто време дозволили да људи који имају ербег не морају да користе појас, па су увидели да су резултати поражавајући и одмах вратили обавезну употребу појаса и брзину назад на 120", наводи Вујанић.

Хрватска дигла брзину због туриста

Постоје примери у суседству, каже професор, те наводи да Хрватска и БиХ имају ограничење од 130 км/ч, као и Македонија, а сматра да је за Хрватску то јасно. 

"Она је, због жеље да привуче туристе, да им пружи већи комфор у вожњи, дигла ограничење на 130 км/ч, али је уједно и дигла дозвољену количину конзумираног алкохола за време вожње за 0,5. Свесно су отишли на делимично угрожавање безбедности саобраћаја због милијарди долара, колико отприлике годишње имају приходе од туризма", рекао је Вујанић.



У свету постоје земље, наводи Вујанић, као што је Немачка, где не постоји ограничење, али је препоручено на аутопутевима, тамо где нема знака, да се вози до 250 км/ч. Али, с друге стране, наводи, постоји и Норвешка, где је ограничење 110.



"А земље које имају већу дозвољену брзину на аутопуту и ван насеља, узмите статистику, све имају повећан број погинулих на 100.000 становника, значи имају већу угроженост људи у саобраћају", рекао је Вујанић.



Како каже, у Србији "смо се мучили" да са 60 пређемо на 50 км/ч у градовима и насељима, док у Јапану, који има "боље улице, боља возила, боље семафоре, све боље", то ограничење износи 40 на сат.



"Морам да кажем да је светски најбезбеднија земља у саобраћају Јапан, а у главном граду Француске, која се сврстава у врх по безбедности, у Паризу, скоро је донета одлука да је највећа дозвољена брзина на територији града 30 км/ч", објашњава. 

У Француској спорије

Наводи и да је Француска од 1975. до 1993. за 50 одсто смањила броз незгода са смртним исходом, што је било резултат смањења максимално дозвољене брзине.



Вујанић напомиње и да већа брзина у саобраћају изазива већу потрошњу по пређеном километру и сматра да је потребно направити и ту анализу - колико ће више горива да оде у ваздух у виду издувних гасова ЦО2, СО2, ЦО, СО, а који ће загадити нашу животну средину.



"Оно што плаћамо није адекватно ономе што се добија", наглашава професор и каже да стручна јавност мора да изнесе аргументе, а политичка јавност да још једном размисли и онда донесу правилну одлуку.



Директор Комитета за безбедност саобраћаја Дамир Окановић слаже се да је предлог да се ограничење повећа на 130 км/ч, јако озбиљан предлог, те да га треба исто тако озбиљно размотрити.



Притом, наглашава, треба имати у виду да велики број аутопутева у Европи има три и више саобраћајних трака, док наш има две. Треба такође имати у виду и стање коловоза, опште стање возног парка...



Јер, како каже, није исто да ли аутопут има две или четири саобраћајне траке и да ли се на том путу крећу возила, која су у просеку стара пет, или 15 година.

Окановић: Само неке деонице

"Стручњаци, пре свега саобраћајне и грађевинске струке, треба да се изјасне о томе да ли се опште ограничење на нашим аутопутевима може мењати тако да се спусти или подигне, а једно од могућих решења било би, на пример, да остане опште ограничење од 120, али да се законом дозволи да се, изузетно, на неким деоницама то ограничење повећа на 130", предлаже Окановић.



У сваком случају, како каже, о томе би требало да се изјасни надлежно Министарство грађевинарства и саобраћаја и стручњаци из тих области.



Министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић недавно је изјавила да је њено Министарство већ тражило од МУП-а да изврши процену на којим деонцама аутопута може да се повећа брзина са 120 на 130 километара на сат, те да очекује да на модерним деоницама буде повећано ограничење брзине.



Како је рекла, "нема разлога да се то не уради будући да имамо модеран аутопут", као и да се повећање ограничења брзине предлаже због тога што се "много улаже у аутопутеве".