Сто година теорије Милутина Миланковића о климатским променама

Тим поводом, на светски дан климатских промена, 4. новембра, у Микрогалерији Центра за промоцију науке у Београду отворена је изложба посвећена Миланковићу, чиме је практично почео програма обележавања сто година Миланковићеве теорије о климатским променама.

Удружење „Милутин Миланковић“ из Београда, у сарадњи са бројним стручњацима, институцијама и организацијама из земље и иностранства, 18. новембра, у Београду,одржаће научно-стручни скуп “Сто година Миланковићеве теорије о климатским променама”, с циљем да подести на допринос српског научника светској климатологији и науци уопште.

За уторак, 17. новембра, у Ректорату Универзитета у Београду, била је планирана свечаност и отварање изложбе “Миланковић научник и визионар”, али то, судећи по епидемиолошкој ситуацији, неће бити могуће. Сасвим извесно, у среду, 18. новембра, уз координацију догађаја из просторија Удружења „Милутин Миланковић“, у онлајн формату одржаће се међународна научно-стручна конференција. Том приликом биће предсатвљено 28 научних радова стручњака из Србије, Француске, Мађарске, Аустрије, Канаде, Белгије, САД , Јужноафричке Републике, Бразила и Црне Горе. Сви учесници биће присутни онлајн, а још до 300 заинтересованих моћи ће да прате излагања.

На ову научну конфернцију позвани су, и своје радове презентоваће експерти и водећи стручњаци из света, који ће указати на шта се све данас односи Миланаковићева теорија као и какве последице можемо да очекујемо услед климатеских промена. Како утичу на све сегменте живота на Земљи од вода, тла до биодивирезитета. Биће речи и о томе како ће се промена климе одразити на живот у наредних 100 година - каже председник Удружења „Милутин Миланковић“ мр Славко Максимовић и додаје - А све то, да би се видело шта треба да се радити, како се понашати, како градити зграде, како променама прилагођавати биљне врсте, како би се утицаји климатских пормена ублажили - објашњава Максимовић, истичући да је овако нешто итекако важно, с обзиром на то да се међународни договори и протоколи о смањењу емисије штетних гасова који доприносе глобалном отопљавању, раскидају, не поштују и не испуњавају. Такође, на овој конференцији радове су углавном пријавили стручњаци из иностранства, јер овог научника више познају и признају у иностранству него код нас, каже наш саговорник.

Програм обележавања јубилеја, осим постављања изложбе о Миланковићевој теорији у згради Ректората Универзитета у Београду, у Микрогалерији Центра за промоцију науке и на још неколико локација од значаја за науку у Београду, такође чине и објављивање репринт издања Миланковићеве теорије из 1920. године, публиковање рада др Стеле Филипи Матутиновић “Милутин Миланковић и његово дело из наукометријске перспективе”, издавање зборника радова учесника научно-стручног скупа, продукција и премијерно приказивање документарног филма о настанку Миланковићеве теорије, као и постављање плоче о проглашењу Универзитета у Београду за историјско место од значаја за развој физичких наука.

Биће установљена и награда „Милутин Миланковић“. Ове године оснива се и Музеј Милутина Миланковића у оквиру Удружења, па ће се, на овај начин, прикупити, објединити и систематизовати заоставштина славног научника кроз сталну поставку када посао буде завршен.

- Милутин Миланковић је решио велико питање - тајну појављивања ледених доба. И пре је било познато да су она део историје неше планете, али није поуздано знало зашто се ледена доба догађају. Својим радом, Миланковић је дао основе за изучавање прмомене климе што је данас врло актуелно. Миланковићева теорија прво дуго није била призната. Пре сто година су се тим проблемом иначе бавили читави институти, а ту загонетку, којој је посветио своју научну каријеру успео је да реши један човеке са Балкана, који је на располагању поред сјајне идеје и знања, имао само папир и оловку за теорију која је потврђена и данас потпуно уважена. Он је открио фундаменталну законитост и неминовност доласка периода леденог доба, под условиом да се циклус нечим не поремети – објашњава Максимовић.

По Милутину Миланковићу назван је кратер на Месецу, пречника 34 километра, и један кратер на Марсу пречника 118 километара, као и планетоид под називом 1605 Миланковић. НАСА је Миланковића уврстила у 15 највећих научника који су се бавили проучавањем Земље. У геофизици, Миланковића сматрају коаутором теорије тектонских плоча, коју је поставио у свом раду „Померање Земљиних обртних полова”. Био је један од најбољих познавалаца историје астрономије и историје науке уопште. Генерације читалаца одушевљавао је његов научно популарани роман “Кроз васиону и векове”, објављен 1928. године први пут као засебно дело у издањи Матице српске, да би доживео још шест издања на српском и два на немачком језику. Миланковић је реформисао Грегоријански и Јулијански календар, што је довело до стварања јединственог календара, најпрецизнијег до сада, названог Миланковићев календар.

        В. Црњански