Sto godina teorije Milutina Milankovića o klimatskim promenama

Tim povodom, na svetski dan klimatskih promena, 4. novembra, u Mikrogaleriji Centra za promociju nauke u Beogradu otvorena je izložba posvećena Milankoviću, čime je praktično počeo programa obeležavanja sto godina Milankovićeve teorije o klimatskim promenama.

Udruženje „Milutin Milanković“ iz Beograda, u saradnji sa brojnim stručnjacima, institucijama i organizacijama iz zemlje i inostranstva, 18. novembra, u Beogradu,održaće naučno-stručni skup “Sto godina Milankovićeve teorije o klimatskim promenama”, s ciljem da podesti na doprinos srpskog naučnika svetskoj klimatologiji i nauci uopšte.

Za utorak, 17. novembra, u Rektoratu Univerziteta u Beogradu, bila je planirana svečanost i otvaranje izložbe “Milanković naučnik i vizionar”, ali to, sudeći po epidemiološkoj situaciji, neće biti moguće. Sasvim izvesno, u sredu, 18. novembra, uz koordinaciju događaja iz prostorija Udruženja „Milutin Milanković“, u onlajn formatu održaće se međunarodna naučno-stručna konferencija. Tom prilikom biće predsatvljeno 28 naučnih radova stručnjaka iz Srbije, Francuske, Mađarske, Austrije, Kanade, Belgije, SAD , Južnoafričke Republike, Brazila i Crne Gore. Svi učesnici biće prisutni onlajn, a još do 300 zainteresovanih moći će da prate izlaganja.

Na ovu naučnu konfernciju pozvani su, i svoje radove prezentovaće eksperti i vodeći stručnjaci iz sveta, koji će ukazati na šta se sve danas odnosi Milanakovićeva teorija kao i kakve posledice možemo da očekujemo usled klimateskih promena. Kako utiču na sve segmente života na Zemlji od voda, tla do biodivireziteta. Biće reči i o tome kako će se promena klime odraziti na život u narednih 100 godina - kaže predsednik Udruženja „Milutin Milanković“ mr Slavko Maksimović i dodaje - A sve to, da bi se videlo šta treba da se raditi, kako se ponašati, kako graditi zgrade, kako promenama prilagođavati biljne vrste, kako bi se uticaji klimatskih pormena ublažili - objašnjava Maksimović, ističući da je ovako nešto itekako važno, s obzirom na to da se međunarodni dogovori i protokoli o smanjenju emisije štetnih gasova koji doprinose globalnom otopljavanju, raskidaju, ne poštuju i ne ispunjavaju. Takođe, na ovoj konferenciji radove su uglavnom prijavili stručnjaci iz inostranstva, jer ovog naučnika više poznaju i priznaju u inostranstvu nego kod nas, kaže naš sagovornik.

Program obeležavanja jubileja, osim postavljanja izložbe o Milankovićevoj teoriji u zgradi Rektorata Univerziteta u Beogradu, u Mikrogaleriji Centra za promociju nauke i na još nekoliko lokacija od značaja za nauku u Beogradu, takođe čine i objavljivanje reprint izdanja Milankovićeve teorije iz 1920. godine, publikovanje rada dr Stele Filipi Matutinović “Milutin Milanković i njegovo delo iz naukometrijske perspektive”, izdavanje zbornika radova učesnika naučno-stručnog skupa, produkcija i premijerno prikazivanje dokumentarnog filma o nastanku Milankovićeve teorije, kao i postavljanje ploče o proglašenju Univerziteta u Beogradu za istorijsko mesto od značaja za razvoj fizičkih nauka.

Biće ustanovljena i nagrada „Milutin Milanković“. Ove godine osniva se i Muzej Milutina Milankovića u okviru Udruženja, pa će se, na ovaj način, prikupiti, objediniti i sistematizovati zaostavština slavnog naučnika kroz stalnu postavku kada posao bude završen.

- Milutin Milanković je rešio veliko pitanje - tajnu pojavljivanja ledenih doba. I pre je bilo poznato da su ona deo istorije neše planete, ali nije pouzdano znalo zašto se ledena doba događaju. Svojim radom, Milanković je dao osnove za izučavanje prmomene klime što je danas vrlo aktuelno. Milankovićeva teorija prvo dugo nije bila priznata. Pre sto godina su se tim problemom inače bavili čitavi instituti, a tu zagonetku, kojoj je posvetio svoju naučnu karijeru uspeo je da reši jedan čoveke sa Balkana, koji je na raspolaganju pored sjajne ideje i znanja, imao samo papir i olovku za teoriju koja je potvrđena i danas potpuno uvažena. On je otkrio fundamentalnu zakonitost i neminovnost dolaska perioda ledenog doba, pod usloviom da se ciklus nečim ne poremeti – objašnjava Maksimović.

Po Milutinu Milankoviću nazvan je krater na Mesecu, prečnika 34 kilometra, i jedan krater na Marsu prečnika 118 kilometara, kao i planetoid pod nazivom 1605 Milanković. NASA je Milankovića uvrstila u 15 najvećih naučnika koji su se bavili proučavanjem Zemlje. U geofizici, Milankovića smatraju koautorom teorije tektonskih ploča, koju je postavio u svom radu „Pomeranje Zemljinih obrtnih polova”. Bio je jedan od najboljih poznavalaca istorije astronomije i istorije nauke uopšte. Generacije čitalaca oduševljavao je njegov naučno popularani roman “Kroz vasionu i vekove”, objavljen 1928. godine prvi put kao zasebno delo u izdanji Matice srpske, da bi doživeo još šest izdanja na srpskom i dva na nemačkom jeziku. Milanković je reformisao Gregorijanski i Julijanski kalendar, što je dovelo do stvaranja jedinstvenog kalendara, najpreciznijeg do sada, nazvanog Milankovićev kalendar.

        V. Crnjanski