ШТА УЧИНИТИ КАД ИНТИМА ДОСПЕ НА ДРУШТВЕНЕ МРЕЖЕ Осветничку порнографију треба пријавити

Одговоре на питања и ову деликатну тему дале су Николина Томашевић и Сташа Ивковић из Удружења за оснаживање и развој грађана и грађанки „ОснаЖене“, ванредна професорка Одсека за психологију на Филозофском факултету у Новом Саду Бојана Динић, координаторка СОС женског центра Нови Сад Невена Цвијановић и Сена Ратковић, психолошкиња и психотерапеуткиња. 

- Пре свега, важно је разумети шта је то осветничка порнографија и да схватимо да то заправо није порнографија, већ је реч о снимку сексуалног односа који је требало да буде интиман - појаснила је координаторка СОС женског центра Нови Сад, социјална радница и психотерапеуткиња у едукацији Невена Цвијановић. - Врло често се догађа да једна од особа није пристала да се то и сними, а камоли дистрибуира, тако да је важно схватити да жене на тим снимцима нису порно глумице. Најважније је заправо да, уколико нам се неко повери, не сваљујемо кривицу на жртву, нити да испитујемо о самом догађају и њеном начину живота. Важно је да је подржимо, будемо уз њу и информишемо је о свему шта може да учини. Сматрам да је највећа моћ информација, а жене врло често нису информисане о томе да је ово вид насиља, нити о врстама дигиталног насиља. Важно је да знају да постоје многе невладине организације, укључујући и нашу, пружају бесплатну правну подршку. Поред тога, нудимо бесплатну психолошку подршку.

Панел је пружио прилику за размену искустава, дискусију о досадашњим сазнањима и најбољим праксама, као и идентификацију конкретних корака које је могуће предузети како би се жртвама овог облика насиља пружила што ефикаснија подршка. 

- Као појединци, можемо да учинимо то да, уколико нам се у поверењу обрати неко ко је претрпео тај вид насиља, предложимо конкретне могућности на које би жртва пристала - саветује ванредна професорка на Одсеку за психологију Филозофског факултета у Новом Саду Бојана Динић. - Ако се, рецимо, појаве неовлашћене фотографије интимног садржаја на некој друштвеној мрежи, жртва може да пише администраторима јер, генерално, свака мрежа има неку подршку која обезбеђује да се такав садржај уклони. Свакако не би требало умањити проблем са којим се жртва суочава, никако не саветовати игнорисање, заборав или нешто попут "само ће проћи". Важно је да зна да смо ту, да ћемо је саслушати и упутити је на одређене институције које пружају помоћ у оваквим случајевима. Не можемо бити без емпатије, да стварамо осећај кривице, већ морамо активно помоћи. Као психолози и активисти, увек саветујемо да се тако нешто пријави, јер што је већи број пријава, већа је видљивост дела, а онда су и заједница и доносиоци одлука спремни да предузму нешто да се то спречи.

Б. Павковић