Шта је акутна мијелодна леукемија

Акутне леукемије се могу манифестовати неспецифично - високом температуром, обилним знојењем и лошим општим стањем. Леукемијске ћелије инвазијом костне сржи потискују нормалне елементе костне сржи што доводи до анемије, инфекција и крварења. Код неких пацијената јавља се увећање лимфних чворова, јетре и слезине. Најупечатљивији симптом је ипак појава знакова крварења по кожи у виду ситних црвених тачкица, модрица, али и крварења из десни, продужена менструална крварења код жена.

Како би подигли свест о овој изузетно тешкој болести, поготову у време ковид епидемије, Актив за акутне леукемије Српског лекарског друштва организовао је едукативну онлајн конференцију о акутној мијелоидној леукемији „К’о падање кише”.

- Акутне леукемије или рак крви представљају малигне болести ћелија крви и коштане сржи. Постоје два основна типа ове болести: акутна мијелоидна и акутна лимфобластна леукемија. Одликује их неконтролисано умножавање незрелих ћелија лимфоидне или мијелоидне лозе, повећање броја белих крвних зрнаца у крви и у органима и веома брзо напредовање. Тачан узрок настанка леукемија је засада непознат. Неки фактори као што су јонизујуће зрачење, органски растварачи, пестициди, неки вируси и prеthodna примена цитостатика у лечењу других малигнитета могу да оштете наш наследни материјал, односно ДНК и покрену настанак леукемије - објаснила је на едукативној конференцији професорка др Ана Видовић, начелница одељења Акутне леукемије 2 на Клиници за хематологију у Клиничком центру Србије.

У дијагностици и лечењу акутне мијелодне леукемије, наставља др Видовић, неопходан је тимски рад лекара. Стручњаци се у дијагностици ове болести руководе међународним препорукама које подразумевају и идентификовање генских мутација. Молекуларно-генетске карактеристике су најважнији прогностички фактор на основу којих се акутне леукемије сврставају у групу добре, средње или лоше прогнозе. Од тога зависи и лечење пацијената. Смернице за дијагностику и лечење акутне мијелодне леукемије препоручују генетско тестирање ради идентификовања мутација гена. Међутим, поред хемотерапије пацијентима у Србији, који болују од акутне мијелодне леукемије, у овом тренутку нису на располагању иновативни лекови, који су регистровани у свету.

- Основа лечења је хемиотерапија, односно комбинација цитостатика у трајању од најмање шест месеци, која се није мењала уназад четрдесетак година, тачније од 1973. године. Циљ почетног лечења је нормализација крвне слике и коштане сржи што се назива ремисија. Ремисија се постиже код око 75 одсто млађих пацијената и око 40 до 50 одсто старијих од 50 година. Код пацијената у ремисији, лечење се наставља „учвршћујућом” хемиотерапијом да би се смањио ризик од повратка болести. Код болесника са високоризичном леукемијом једини начин заустављања болести јесте трансплантација матичне ћелије хематопоезе од подударног сродног или несродног даваоца (алогена трансплантација). Ипак, будућност лечења акутне мијелоидне леукемије и свих малигнитета је у циљаној, таргет терапији. То су специјални медикаменти који утичу на одређене токове у ћелијском циклусу, односно циљано делују искључиво на малигне ћелије. Код трећине пацијената, код којих је установљен маркер лоше прогнозе, у лечење се, поред хемотерапије, мора укључити и циљана терапија. Без тога, пацијент има малу шансу за дуготрајно преживљавање, чак и са трансплантацијом костне сржи - истиче др Видовић.

С обзиром на то је ковид епидемија у јеку, докторка објашњава да Клиника за хематологију као и још неке Клинике и Институти где се лече болесници са различитим малигнитетима, нису у ковид систему. Због тога сваком болеснику се ради пре пријема брзи антигени текст и ако је он негативан, пацијент се прима на Клинику, а уколико је позитиван ради се ПЦР анализа. Позитивни болесници се даље преводе у ковид болницу. Оваквом организацијом, напомиње докторка, уз појаву спорадичних болесника позитивних на ковид-19 успели су да на време примају и лече ове тешке болеснике.

На едукативној трибини говорила је и Драгана Милановић (40) из Панчева, један је од млађих пацијенткиња којој је постављена дијагноза ове ретке болести. Пре четири године леукемија ју је затекла у пуном здрављу.

- Леукемија је болест која долази изузетно тихо, брзо и учинила ме је потпуно немоћном. Симптоми као што су умор, модрице које не пролазе , крварења (десни, хемороиди, менструална крварења), ране које не зарастају, бол у стомаку, замор, тешко дисање треба да буду сигнал за обраћање лекару или бар за једну анализу крви. За време болничког лечења ми је било некад мање, некад јако тешко физички. У мени се водила велика психичка борба због свега кроз шта пролазим, али и због тога што сам била сведок онога кроз шта други пролазе. Слушала сам савете и препоруке, била сам одговорна и веровала да ћу преживети. Сада после свега знам, да су у нашој земљи за савремено лечење ове ретке болести, поред иновативних лекова потребни и специфични смештајни услови за пацијенте. Превасходно мислим на стерилне собе, јер боравак пацијента у таквој соби драстично повећава шансу за опоравком, јер се тако могућност инфекције своди на минимум. Такође, пацијенти у Србији немају могућност да се лече иновативном терапијом, због чега се све чешће организују хуманитарне акције у којима се сакупља новац за лечење у иностранству. Увођењем иновативне терапије драстично би се побољшао квалитет лечења, али би се и   смањила стопа смртности наших пацијента - напомиње Драгана Милановић.

Љ. Петровић