Српски кардиохирурзи су обавили јако тешку операцију којој се диви цео свет: Пацијент отишао кући само пет дана после интервенције на срцу ФОТО

Оваква миниинвазивна операција срчаних болести, подразумева методу проласка кроз међуребарне просторе, уместо пресецања грудне кости тешком хирургијом, како наводе у Институту.

“У питању је операција митралног залистка и коронарног крвног суда, а увек је компликовано када крећете у оперативне процедуре које никада раније нисте радили. Ризик је већи, а присутан је на свакој кардиохируршкој операцији. Морамо да идемо напред, да примењујемо савременије методе, које су квалитетније и брже, како би људима било боље и како бисмо оперисали што више пацијената у што краћем року, јер их има јако много”, у разговору за Nova.rs прича ass. др Игор Живковић, кардиохирург предводник тима, који је успешно обавио један од најтежих оперативних захвата на срцу.

Пацијент стар 72 године отпуштен је из болнице само пет дана после операције.

“Човек је отишао кући. Добро се осећа и то је најважније. Он је био пацијент високог ризика, а доћи ће на редовну контролу за месец дана, а након тога се контролише у регионалном центру. У питању је болесник који је имао и респираторних проблема, ослабљену фукцију плућа и склоност ка инфекцијама, да смо њему секли грудни кош, врло брзо би се вратио у болницу. Зато је добро што нисмо пресекли грудну кост, која се иначе сече на пола и обично пацијенти који много кашљу, после такве операције разглаве ту кост и убрзо морају поново у салу. Често се у таквим ситуацијама закачи и нека инфекција. Из тог разлога сам овом пацијенту, којег добро познајем, објаснио какав захват ћемо извести. Био је упућен у све, знао је да ћемо радити нешто ново, а иначе увек причам са пацијентима пре операције. Објасним које су мане и предности захвата, па се заједно договарамо како ћемо даље”, прича ass. др Живковић, како пацијенте припрема за салу.

О компликованом захвату довољно говори чињеница да су се хирурзи спремали готово годину дана да је примене на пацијенту.

“Најважније је да смо ушли у грудни кош без сечења, кроз међуребарне просторе. Све више ћемо у будућности радити овакве захвате. Пре мање од годину дана долазио нам је доктор из Немачке са којим смо учили ову процедуру и почели да припремамо програм. Овде смо такорећи спојили две технике у једну, хирургију митралне валвуле са десне стране смо имплементирали још 2011., па су 2019. млађе колеге донеле нове методе из иностранства и спојили смо их у једну операцију. При овом захвату на срцу, прво смо направили мали рез од пет сантиметара, на крвном суду са леве стране, а потом направили бајпас. Истовремено са друге, десне стране грудног коша, кроз међуребарне мекоткивне структуре, прошли смо до срца и заменили митралну валвулу, односно митрални листић који је био болестан. На крају смо ушили најважнији крвни суд на срцу, на којем смо премостили сужење. Оваквом операцијом хирурзи не секу нити једну кост у телу пацијента, што смањује трауму”, објашњава доктор.

Епохални захват који је извео овај пожртвовани тим лекара, не само да је спасио живот, већ се пацијент кроз само неколико дана вратио свакодневним обавезама.

“Пре овог захвата, операције су подразумевале сечење грудне кости, а како ћемо радити зависи и од анатомског склопа пацијента. Углавном тек када уђемо у салу видимо, можемо ли да изведемо неки захват или не. Већином буде у реду, а ретки су случајеви да из неког разлога морамо нешто ванредно да радимо, да нешто крене наопако, па зато увек морамо имати две опције. Предност захвата при којем се не сече грудни кош, је што смо сачували коштани интегритет, функција плућа није нарушена, пацијент проводи краће време на респиратору, одмах по изласку из сале може да лежи на боку или на било којој страни тела, може да диже терет, да вози аутомобил, да се физички активира потпуно нормално. Када не сечемо грудни кош далеко су мања крварења, не захтевају додатне трансфузије што је јако важно, јер туђа крв може да доведе до запаљенских реакција, повишене температуре, оваквим захватом пацијент је, просто речено – мање повређен. Када сечемо грудни кош, опоравак је много дужи, иако је то индивидуално. Такође, када га не сечемо, можемо да пробудимо пацијента на столу у току трајања операције, а када се ради пресецање, онда је успаван и будимо га тек након шест сати”, описује доктор Живковић све предности нове методе.

У Србији никада раније није рађен овакав захват, а нашим лекарима последњих неколико дана стижу честитке из целог света.

“Овакву операцију радиле су колеге у свету, али не често. Колико знам, ово је прва у нашој земљи. Колеге из иностранства су одушевљене, посебно они из Америке, али и из европских и других земаља. Звали су нас и из Саудијске Арабије, сви се распитују о успешности операције и шаљу честитке. Ипак свака операција, после које је пацијент добро, је успешна, али ово је посебно важна процедура за одређену групу болесника, којима пресецање грудног коша доноси нове проблеме. Са овим пацијентом били смо у сали скоро шест сати без паузе, јер увек јуримо за временом. Све време смо уз болесника, посебно кад је на машини за вантелесни крвоток, као сада. Оваква операција дуго траје, потребан је добар медицински тим, квалитетна техника, ендоскопски стуб са камером, неопходни су инструменти за минимално инвазивне процедуре, а у новој згради Института сада имамо све што нам је неопходно. Тим у сали чинио је већи број људи, др. Богдан Окиљевић, др Милица Ивановић, анестезиолог, доц. др Драгана Унић Стојановић, инструментарка Јелена Марковић и перфузиста Стеван Митровић. Иначе, читав тим ‘Дедиња’ ради, јер постоји и припремни део за операцију, као и постоперативни ток”, каже доктор.

Он истиче да је циљ сваког хирурга да болесник којег оперише, што пре оде кући.

“Имамо дугачке листе чекања и људи умиру на тим листама, па морамо бити брзи, да болеснике оперишемо што пре и да што раније оду кући, како би ослободили место за новог пацијента. Зато идемо ка минимално инвазивним процедуарама, али оне захтевају учење и праксу. Тек након 100 оперисаних болесника, наш тим ће бити довољно сигуран да оперише сваког оболелог без проблема, готово идентично као на операцијама са пресецањем грудног коша. На Институту оперишемо највећи број срчаних болесника у Србији, а листа се доста смањила јер је кадар пожртвован. Сви су непрестано у салама. Пацијенти само пристижу и немамо времена за паузу. За минимално инвазивне процедуре ипак правимо селекцију. Надам се да ћемо у будућности и до 60 одсто пацијената моћи овако да оперишемо. Најсрећнији бисмо били када у једном дану ниједном пацијенту не бисмо морали да сечемо грудни кош“, закључује ass. др Живковић.

Подсетимо, Србија је на трећем месту у свету према броју кардиоваскуларних болесника, а сматра се да у нашој земљи преко 50 одсто људи умре управо од ових обољења. До пре неколико година црна статистика је важила за особе старије од 45 година, међутим, граница се, нажалост, спушта, па лекари сведоче да све чешће имају пацијенте млађе и од 35 година.

nova.rs