СРБИЈОМ ХАРА МРЕЖА ПРЕВАРАНАТА Представљају се као банкари; Ојаде клијенте па нестану

Преваранти постоје одвајкада, а нажалост опстају због лаковерних грађана или оних који се налазе у тешкој ситуацији па се хватају за сламку спаса.

Преваранти се често представљају као инвеститори или озбиљне компаније које су у прилици да позајме новац. Жртве наседну и упадну у врзино коло из којег изађу још сиромашнији. Када схвате да су преварени обично буде касно да се ови модерни "зеленаши" привреду правди.

У протеклом периоду једна компанија преварила је неколико грађана. Радили су по принципу савремене банке, односно, глумили су исту.

Инсистирали су се клијент осигура код њихове осигуравајуће куће, која је у иностранству. Клијентима није било сумњиво то што би им картице стизале за три дана из Америке, као ни количина новца која је била потребна да се уплати пре.

Народски речено "фрљали" су се разним уговорима и позивали на непостојеће клаузуле, тврдећи да је све легално.

Први контакт са оваквим кредиторима углавном људи траже на друштвеним мрежама, као што је то урадио Петар Н. Када добије основне информације, Петру путем курирске службе стижу примерци уговора у износу од 5.400 динара и са смерницама како да их врати назад искључиво преко одређене курирске службе. Сам уговор је сумњив јер не садржи правне норме, попут овере код нотара, а познаваоцима ове струке биће очигледан детаљ да ни хефталица није на левој већ на десној страни.

Подаци на које се враћа пошта је као и она која се може видети на интернету.

Када је Петар узео уговор, па вратио, уследило је још неколико телефонских позива. Клијент је постављао питања која се углавном тицала датума и очекивања одобрење суме.

И сам је посумњао у валидност поступка, па је упитао и за то. Добијао је наравно све позитивне одговоре.

Убрзо затим, Петру стиже обавештење путем преписке са ФБ.

Ту креће прво њихово "повлачење" и "ограђивање". У преписци се наводи да због наводног кашњења тобоже ранијих обавеза клијент мора да осигура свој зајам код иностране куће или да има жиранта.

Клијент, очајан јер му је позајмица хитна, пристаје. Стиже му, погађате, опет преко курирске службе документација која се опет као и уговор плаћа на лицу места куриру. То је коштало 60 евра плус 67 евра која је била све са доставом 15.000 динара.

Агент инсистира да уговор стиже једном курирском службом, а да се враћа другом.

Клијент добија смернице да се потписани уговор врати искључиво одређеном курирском службом. Међутим, клијенту у овом кораку ситуација постаје још сумњивија јер на коверти од курирске службе стоји вредност пошиљке 0,00 динара, а наплаћено је 15.000 динара.

Након тога приликом враћања пошиљке у којој су били уговори код иностраног осигурања после 10 минута од преузете пошиљке од стране курира је уследио до тада први позив директора који саопштава вести да ће до краја месеца (септембра) бити извршена уплата клијенту. Петар остаје у чуду, па тек је послао назад документацију, а директор одговара да је хтео одмах да јави како би га обрадовао о уплати.

Дан пре истека рока за уплату Петар добија поруку на Business account, са потпуно новог броја, у њој траже додатно осигурање и документацију.

Тада Петар позива број са којем му је стигла порука, а јавља му се други човек, и разговор постаје непријатан.

Зајмодавац резигнирано "саветује" Петра да "ради како хоће", и подсећа да су то једини могући услови. "Зашто нисте узимали новац онда од банке а не овако, мени свеједно радим за исту плату...", једна је од реченица које је изговорио агент (или директор, или како год да се представља).

То није био једини разговор с њим. На крају, Петру је речено да се испоручи нова документација која ће бити послата од правног заступника фирме, као и пуномоћ на отварање наменског рачуна (200 долара, америчка банка).

Епилог је да су после тог разговора сви телефони погашени и више нема ни трага ни гласа од дотичне компаније.

Наведени број телефона у смерницама за враћање документације је угашен, а у међувремену су искључени и остали.

Када је реч о сумњама у вези умешаности курирских служби, проверени су и ти наводи. Како је објашњено, вредност 0 се углавном пише из предострожности како сам курир не би знао вредност пошиљке коју доставља или носи.

А уколико се питате како је директор одмах сазнао за испоруку, реч је о систему аутоматског обавештења које су курирске службе увеле како би унапредиле своје услуге. Истичу да нема места умешаности њихових радника у ову ситуацију.

Овакав начин "пословања" појединих компанија може довести у заблуду наше суграђане који су у незгодној ситуацији. Петар нажалост, није једини преварени грађанин.

Подсећамо, да за сада у Србији кредите могу да дају само банке, а компаније проналазе начине да нуде позајмице уз изузетно високе камате. Грађани који су приморани да траже овакве кредите прво се обраћају дотичној компанији, очекујући одређену суму новца, па пошто саветник запослен у овој фирми да зелено светло, одлази се у партнерску банку.

Kurir.rs