Србија и Румунија заједно против поплава и шумских пожара

Општина Жагубица и суседна, румунска општина Рекаш удружиле су се кроз Intеrrеg ИПА пројекат прекограничне сарадње „Ватрогасци и управљање ванредним ситуацијама Рекаш - Жагубица" који финансира Европска унија.



Нетакнута природа, неистражене пећине, реке понорнице, културно-историјска одредишта, као и планине којима је оивичена, чине општину Жагубица једном од најузбудљивих дестинација у Србији.



Међутим, житељи овог краја су готово сваке године изложени поплавама и шумским пожарима, па је њихова пажња, као и пажња општинских служби, често усмерена на очување природних богатстава и побољшање општег квалитета живота.



Подухват је организован уважавајући различите начине за одбрану од природних непогода, од научног до практичног приступа до ангажовања грађана, саопштио је ЕУ Инфо центар.



"Набавка возила за шумске пожаре и камиона са раоником и соланом је посебно важна. Купили смо и две преносне пумпе које су посебно биле важне током поплава 2018. и 2020, а значајно је и то што смо формирали добровољно ватрогасно друштво Млава и опремили њихове просторије", каже Милена Пајић, чланица пројектног тима Општине Жагубица.



У јулу 2020. у жагубичком насељу Крепољин, поново је дошло до поплава, а у борби са надошлом водом нова опрема је имала важну улогу, посебно ватрогасне цистерне којом је речно корито брже и ефикасније очишћено чиме се спречило додатно изливање реке.



Поред техничке помоћи, израђена је и студија ризика којом су архивирани и анализирани досадашњи подаци о поплавама и шумским пожарима у општини.



„Нов је начин прикупљања и складиштења у бази података о ризику за посматрано подручје. То нам даје добру основу да у сваком тренутку знамо која опасност може да се испољи, и који сегменти система могу бити угрожени у једном територијалном подручју (људи, објекти, инфраструктура, енергетика, пољопривреда, водоснабдевање и сл.)", рекао је др Михаило Раткнић, руководилац научно-истраживачке јединице Пошумљавање, гајење и екологија шума у Институту за шумарство из Београда.



Он објашњава да су, пре свега, сагледани елементи ризика који доводе до пожара и поплава - анализирана је сезонска динамика настанка шумских пожара за подручје општине, као и утицај дана на настајање шумских пожара. Када се ради о заштити од поплава извршена је анализа хидрографских карактеристика подручја, начин стварања бујичних таласа, као и подручја која су највише угрожена, узимајући у обзир и искуства из ранијих ванредних ситуација и њихове последице.



Анализиране су и могућности управљања ризиком: превентивне заштите, приправности субјеката када дође до непогода и могућности санације подручја након непогода.



„Захваљујући овој студији јасније су дефинисане мере које треба предузети да до пожара не дође, а у случају када се и појави пожар, омогућен нам је бољи увид у територијално подручје и у то ко су најугроженији...", рекао је Радиша Симеоновић, командир ватрогасне службе у Жагубици и начелник штаба за ванредне ситуације општине Жагубица.



Одржане су и заједничке обуке и вежбе ватрогасних јединица две општине, као и изразе поноса које су обе службе показале поводом обављања свог посла. Посебан изазов и потреба брзог реаговања настаје у случајевима пожара.



„Код сусрета са пожаром основне су: брза процена величине пожара, правац и брзина ширења... Захваљујући теренском возилу које је набављено из пројекта, брже можемо прићи локацији пожара у брдским пределима и гашењу почетних пожара. Возило се показало ефикасним и у зимским условима, када су на неприступачним теренима и некатегорисаним путевима извлачена завејана возила физичких лица. Такође, важан је и развални алат Лукас, који служи код тежих саобраћајних несрећа. Ватрогасци и полиција у општини Жагубица до сада га нису имали", објашњава командир Симеоновић.



Пројекат је укључио и грађане и ученике основних и средњих школа. Организоване су радионице о активностима које могу предузети у циљу очувања животне средине. Резултат је био и тај што су се грађани сами понудли да чисте и уређују насеља и дивље депоније.



Програм прекограничне сарадње Србије и Румуније реализује се од 2004. године.



Циљ програма је достизање усклађеног и одрживог друштвено-економског развоја у пограничној области Румуније и Србије успостављањем заједничких прекограничних пројеката и активности.



Главни приоритети су промовисање запошљавања и мобилности радне снаге, заштита животне средине, одржива покретљивост и приступачност, као и подршка развоју туризма. Финансиран је средствима Европске уније. До сада је подржано преко 160 пројеката са око 150 милиона евра чији су носиоци више од 400 организација и институција из пограничних крајева обе земље.



Више о актуелним позивима за подношење пројеката може се пратити на сајту Министарства за европске интеграције.