Србија ће имати модеран систем за трансплантацију бубрега код деце

Стојановићева каже да се установа у којој ради налази на трећем месту на листи најбољих у свету.

"Сарадња установе у којој радим са Србијом се подразумева, јер сам ја  рођена овде и у Београду сам завршила Медицински факултет. Мој долазак у Србију пословно је започет 2018. године, када су ме позвале колеге из Тиршове да помогнем развој њиховог програма за трансплантацију. Тим лекара из лондона је долазио са мном три пута у Београд где смо радили трансплантацију бубрега". рекла је Стојановићева за Политику.

Како би програм трансплантације бугрега код деце са живих донора постао стандардна процедура у Србији, како пише Политика, ових дана је делегација лекара болнице "Греат Ормонд Стреет Хоспитал фор Ћилдрен" из Лондона дошла у Србију.

Њихов циљ је, како кажу, да едукују медицинке раднике у нашој земљи о овој интервенцији, а захваљујући споразуму са РФЗО компликованији случајеви ће моћи на пресађивање бубрега у ову британску болницу.

Она се захвалила на сарадњи директорки РФЗО-а Сањи Шкодрић, која је према њеним речима много учинила за лечење деце у земљи и иностранству.

"Надлежни у Србији желе да се овде направи исти стандар за трансплантацију какав је у Лондону. У тиму за бригу о детету се налазе лекари, сестре, психолози и социјални радници, јер је целој породици потребна подршка када дете има хроничне болести", каже Стојановићева.

Припреме донора морају да буду опсежне, а ја ћу предложити Министраству здравља да уведе институцију независног оцењивача донора, што би требало да буде психолог или социјални радник, мишљења је Стојановићева.

Како каже, када сви лекари погледају донора и оцене да је он медицински подобан да буде донор органа, онда иде код независног оцењивача који треба да утврди да ли је ту особу неко натерао да буде донор, каже докторка.

"По закону Србије донори за живе трансплантације бубрега код деце могу да буду само особе које су у крвном сродству са примаоцем органа. Операција не штети донору и ради се минимално инвазивном хирургијом.

Код жена које дарују један бубрег саветује се да годину дана сачекају пре него што остану у другом стању. Деца којима је пресађен орган врло брзо се опораве. Већ после недељу дана се пуштају на кућно лечење", рекла је Стојановићева.

Органи пресађени од живих донора, како каже, код деце дуже трају.

Уколико неки тогодишњак добије нови бубрег то неће бити решење заувек, већ ће бар још једном у животу морати да иде на трансплантацију, сматра Стојановићева.

"Век трајања пресађеног бубрега је од 25 до 30 година. Ипак све је то индивидуално. Код неког, пресађени орган траје и до 50 година. Дешава се да некад у ситуациацијама када родитељи желе да буду донори, крвне групе нису компатибилне. У Лондону је могуће урадити пресађивање органа и када крвне групе примаоца и даваоца нису исте", закључила је Стојановићева.