СКОРО ТРИ ЧЕТВРТИНЕ МИЛИОНА СРБА НЕМА НИЈЕДАН ЗУБ Хоће ли се спојити ПРИВАТНА И ДРЖАВНА ПРАКСА
Од 2006. године уз књижицу код стоматолога могу само деца, студенти, труднице и социјално угрожени. "Батутово" истраживање показује да се здравље зуба значајно погоршало.
Само 16,5 одсто становника Србије има своје зубе, а чак 700.000 људи нема ниједан зуб. Ова лоша статистика могла би да се промени ако се измени Закон о здравственом осигурању.
Декан Стоматолошког факултета проф. др Алекса Марковић каже за РТС да нигде у свету, па ни у региону, није као код нас и да Србији треба повратак државне стоматологије.
Стоматолози Дома здравља Врачар требало би месечно да ураде 22 протезе, а не ураде ниједну, јер је протетичар отишао у пензију прошле године. Дневна норма је 12 поправки или 15 хитних интервенција. Прописана је и норма за број стоматолога према броју становника, па би у том дому здравља требало да их буде 14, међутим има их 10. Ништа боља ситуација није ни у другим домовима здравља.
"Површинске пломбе плаћају се 1.350 динара, вађење зуба је 800, 1.000 или 2.000 динара. То је карактеристично за наш Дом здравља. У сваком дому здравља су другачије цене, све зависи од управног одбора", каже Ана Вулановић, начелница службе Дома здравља Врачар.
У Удружењу приватних стоматолога Србије кажу да су спремни да прихвате да бар пет основних услуга, попут вађења и поправке зуба или скидања каменца, иде на рачун Републичког фонда за здравствено осигурање.
"Приватна пракса тренутно поседује преко 3.000 ординација на територији Србије и буквално сутра може да почне да пружа бесплатне услуге грађанима, само уз договор са нашим Фондом. Не тражимо велики број услуга које ће да нам определи фонд, нека определи то што је смислио да има пара, нека то буде пет услуга у приватним ординацијама, десет, али приватна пракса Републике Србије може сутра да крене у реализацију тог плана", истиче др Зоран Варга, председник Удружења приватних стоматолога Србије.
Једно од решења да се потпишу уговори и са приватним ординацијама
На питање колико би времена било потребно да се бесплатне стоматолошке услуге врате у домове здравља, доктор Марковић каже да је неопходан пријем нових стоматолога.
“Мислим да би пријемом нових стоматолога то брзо могло да се покрене, али не би могло да се реши брзо, јер је потребно и време за обнову опреме. Али једно од решења је да за одређени пакет услуга РФЗО потпише уговор са приватним ординацијама, што је решење за почетак”, поручује Марковић.
Истиче и да се нада ће првим заседањем нове Скупштине доћи до изгласавања закона и да ће грађани поново имати бесплатне основне стоматолошке услуге.
Лоша статистика могла би да се промени ако се измени Закон о здравственом осигурању. То би омогућило и да се запосли више од 1.200 стоматолога.
"Сама радна места, опрема, стоматолошки материјал нису јефтини, али са неким рационалним приступом, са добрим планом и организацијом мислим да је то апсолутно могуће и изводљиво", напомиње проф. др Војкан Лазић, продекан за финансије Стоматолошког факултета.
Нигде у свету нису бесплатне све стоматолошке услуге, па тако нешто не треба очекивати ни код нас. Међутим, грађанима треба омогућити да у Дому здравља добију све што им је потребно да би могли да очувају здравље зуба.
Декан Стоматолошког факултета проф. др Алекса Марковић каже да Србији треба повратак државне стоматологије. Подсећа да је 2006. године донет закон да здравствено осигурање покрива стоматолошке услуге до 25. године и после 65 година старости.
“Тада је и велики број наших колега добио отказ у домовима здравља и према њима је учињена велика неправда. Данас имате у Србији око 5.600 приватних стоматолога и око 2.400 стоматолога који раде у државној служби. То је недовољно. Свакако да треба вратити стоматологију у домове здравља, али треба направити одређене пакете. Стоматолошке услуге су доста скупе, али основне услуге или пакет услуга као што су поправке зуба, вађење зуба, лечење зуба треба омогућити”, наводи Марковић.
Ипак интересовање студената за Стоматолошки факултет је велико. Професор Марковић наводи да годишње у Београду дипломира између 100 и 150 студента. Истиче да студије стоматологије постоје и у Новом Саду, Нишу, Крагујевцу и Косовској Митровици, као и један приватни факултет.
“Неки од њих налазе посао у приватној пракси, неки раде за неке фармацеутске куће, нажалост, а завршили су стоматологију. Неки одлазе и ван земље. Тако да овим покретањем би се отворио велики број нових радних места за младе људе”, истиче Марковић и додаје да има и незапослених стоматолога.
Када је реч о Стоматолошком факултету у Београду, наводи да грађани могу бесплатно да поправљају зубе у оквиру студентских вежби.
“Да не буде заблуде, увек је или асистент или наставник уз њих да контролише. И код нас су све услуге бесплатне на студентским вежбама. Значи, почевши од лечења, пломбирања зуба, лечења зуба, вађења зуба. Израда протетских радова, што се ретко може добити бесплатно, на студентским вежбама је потпуно бесплатна", додаје Марковић.
Поручује пацијентима да је то ипак ограничен број, јер не могу да приме све људе који су заинтересовани.