Шесторо умрло од грознице Западног Нила

Обољевања су пријављена у Браничевском (један), Моравичком (један), Златиборском (један), Поморавском (један), Севернобанатском (један), Подунавском (три), Сремском (четири), Средњебанатском (седам), Јужнобачком (10), Шумадијском (10) и Јужнобанатском (12) округу, као и на територији града Београда (30).

Од укупно шест смртних исхода који се могу довести у везу са тим обољењем, два су регистрована на територији Средњебанатског округа и по један на подручју Јужнобачког, Шумадијског, Поморавског и града Београда.

Грозница Западног Нила је сезонско обољење, односно обољење које је највише заступљено у периоду највеће активности вектора – комараца. За наше географско подручје карактеристично је да вектори постају активни у пролеће, (март/април), а период њихове интензивне активности је од краја маја до септембра.

Сезона трансмисије вируса Западног Нила у Србији уобичајено траје од јуна до новембра месеца. У Србији интензивни надзор над Грозницом Западног Нила у хуманој популацији спроводи се у сезони трансмисије вируса од јуна до прве половине новембра месеца, а пасивни надзор над тим обољењем у осталом периоду године.

Имајући у виду искуства како околних тако и наше земље, први оболели се региструју углавном у другој половини јула месеца, а највећи број случајева се пријављује током августа месеца, истакануто је у Институту „Батут“.

Грозница Западног Нила (ГЗН) присутна је на појединим подручјима Европе још од 60-их година прошлог века, а спорадични случајеви и мање епидемије у хуманој популацији регистровани су у неколико земаља источне и јужне Европе током последњих 15 година. Ово обољење се првенствено јавља у руралним областима, али у хуманој популацији је крајем прошлог века регистровано епидемијско јављање ГЗН у урбаним срединама.

Током 2010. године регистровано је нагло повећање броја оболелих у хуманој популацији, као и појава овог обољења у неким земљама Европе где га раније није било, те је у земљама Европске уније (ЕУ) и суседним земљама пријављено укупно 340 вероватних/потврђених аутохтоних случајева, са 41 смртним исходом.

Инфекција вирусом Западног Нила је званично први пут регистрована у хуманој популацији на територији Србије крајем јула 2012. године. У периоду од 2012. до 2021. године на територији Србије регистровано је укупно 1050 случајева грознице Западног Нила. У истом периоду бележи се и 101 смртни исход који се може довести у везу са оболевањем од грознице Западног Нила.

Током сезоне надзора 2021. године у Србији је пријављено укупно 18 случајева оболевања од грознице Западног Нила у хуманој популацији, а у земљама ЕУ регистровано је укупно 139 оболелих.

Грозница Западног Нила је вирусно обољење које се преноси убодом зараженог комараца. Главни вектор, односно преносилац је Culex пипиенс, врста комарца која је одомаћена и код нас. Главни резервоар заразе су различите врсте птица, у којима се вирус одржава, док је човек случајни, односно тзв. слепи домаћин и инфекција вирусом Западног Нила се са њега даље не преноси.

Већина особа (80%) инфицирана вирусом Западног Нила нема никакве симптоме и знаке болести. Код мањег процента заражених особа (приближно 20%) симптоми подсећају на обољење слично грипу, са наглом појавом повишене телесне температуре, главобољом, боловима у мишићима и зглобовима, умором, благим пролазним осипом и лимфаденопатијом. Код појединих особа (мање од једна посто) долази до настанка асептичног менингитиса или енцефалитиса, односно неуроинвазивног облика болести, који захтева хоспитализацију.

В. Ц.