Шарчевић: Спремне отпремнине за 1.200 запослених у просвети

Број отпремнина, како каже, утврђен је са Министарством дражавне управе и локалне самоуправе, а реално би било да се реализује по усвајању Закона о систему образовања и васпитања, на јесен.



"Видећемо ко може да аплицира. Ми данас имамо појаве да су људи технолошки вишкови и да одбијају позив да раде, а да су плаћени", рекао је министар за Танјуг.



Он је додао да је образовни систем "апсолутно нерационалан", да се последењих 16 година Србија смањила за град величине Новог Сада, а број запослених у образовању је остао исти.



"Само се иста ''пита развлачила'' на више делова и прикривала бројем ђака у одељењима", каже Шарчевић.



Он је додао да се у образовном систему ништа "неће ломити преко колена", да ће се смањење људи радити припремањем отпремнина, али и увођењем у закон да запослени са 65 година морају у пензију, јер млади људи скоро да немају шансу. 



"Људи који завршавају педагошке факултете су сада у проблему и не могу да се запосле. Са друге стране имате отпор старијих колега који не желе да раде дигиталне обуке. Све то мора да се покрене. Свакако ће бити незадовољних људи, јер су овде навикли да се стално шири популизам до граница да смо себе угрозили", појаснио је министар.



Наводи да рационализација неће заобићи ни заводе и разна друга тела, који се финансирају из буџета преко раздела Министарства просвете.



"Имамо Завод за уџбенике, тамо ради 360 људи, то је превише. У Заводу нико није узимао отпремнине одавно, а праве велики минус држави", појашњава он и додаје да и остала два завода немају ону улогу коју би требало да имају.



"Углавном ММФ и остали инсистирају да се уштеде праве на основном и средњем образовању. А шта је са високим образовањем, шта је са науком, шта је са ''satеlitskim телима''? Нико њих није дотицао, а требало би да буду равноправни", нагласио је Шарчевић.



Појашњава да не мисли да свако просветно тело треба да се смањи, негде чак има и премало запослених, али мора да се преуреди и поново "дизајнира", да се строгим правилима утврди шта ко ради, јер не може да се "троше паре, а да нема ефеката".



Како наводи, неће донети ниједну одлуку која ће смањити квалитет образовања у Србији, али се мора направити ефикаснији образовни систем усвајањем нових закона, који су припремљени и чекају да уђу у скупштинску процедуру. 



"Ми много пара бацамо, а да се не види да бацамо. Рецимо, у једној општини где имате 20 школа, у свакој школи имате домаре. По новом закону тим домара може се сматрати једном радном јединицом, који ће од школе до школе моћи да ради много више послова који су овако плаћени обашка", појашњава Шарчевић.



Он додаје да школе много новца губе и на изгубљеним судским споровима, само зато што ниједан секретар школе, иако је правник, није положио правосудни испит.



"Када бих имао за развој бар део тог новца, који морамо да издвојимо за изгубљене судске пресуде, ја бих био срећан човек. Сада плашим директоре да не праве нове тужбе и да се не дешава да не реагују школски одбори", каже министар.



Као пример наводи да су од Агенције за борбу против корупције добили цео списак где је ко од директора запослио чланове фамилије, да се дешава да Министарство пошаље писмо школским одборима да предузму мере, а они га потпуно игноришу.



"Чак нас извређају, јер ''они су надлежни''. Њима је неки етос и морални лик људи запослених у школама небитан. А у школству је све битно", сматра Шарчевић.



Да би деца изашла из школе као добри људи, наставља он, људи који раде у просвети морају бити мотивисани, морају поштовати правила игре, морају бити креативни, директори добри менаџери и мора бити добра сарадња са родитељима.



"Делује познато, јасно, али ко уштимује целу ту причу постигао је успех. Није поента да имамо 30 одсто феноменалних школа у Србији, јер се само са њима неће направити резултат. Потребно је да и остале школе дођу на виши ниво", закључио је он.