Шарчевић: Смањићемо број викенд професора на Косову и Метохији

У фебруару ће посетити Гњилане, Каменицу, Шилово и Ранилуг и околна места, јер, каже, ту је школска управа "на танким ногама". 

Наводи да је договор с председником Александром Вучићем да се разговара и о приштинском универзитету чије је седиште у Косовској Митровици, где је након конкурса постављен нови ректор. 

"Имамо намеру да уозбиљимо рад приштинског Универзитета, да се смањи број такозваних викенд професора, да се тај универзитет много више повеже са другим универзитетима у свету и да се побољша квалитет наставе, а ја мислим да је ректор Раде Грбић неко ко то може да испуни", казао је Шарчевић Танјугу.

Додаје да ће први састанак током обиласка установа у јужној српској покрајини бити с директорима средњих школа, који, како каже, уз организовање нових одељења морају да одреде дуалне моделе образовања, али и да обезбедеда се помогне становништву које живи у тешким условима.

Подсећа да је министар пољопривреде Бранислав Недимовић имао план да Средња пољопривредна школа у Лешку почне да примењује модел дуалног образовања на одређеним фармама. 

"Имамо идеју да тамо ''гурамо'' фарму кокошака носиља и пилића, како би омладина могла мало да се специјализује", казао је Шарчевић те додао да се слаже с констатацијом председника Вучића да је корист вишетрука уколико се људи на КиМ обуче да сами започну посао. 

Он примећује да је посета Вучића Косову и Метохији иницирала многе људе који желе помогну српском становништву, а да је његово министарство у том смислу решило да организује донаторско вече 30. јанунара у београдском хотелу "Палас". 

Он је подсетио да постоје грантови од 100 до 500 хиљада динара који би се могли користити за поправку комби возила за превоз школараца, набавку неколико електронских школских табли и слично, а посебно је нагласио да је своју помоћ већ најавило неколико великих компанија.

Говорећи о реформи образованог система на КиМ, Шарчевић је навео да је неколико установа укључено у дигитални систем електорнског дневника, те да Министарство просвете настоји да "оживи" источни део јужне покрајине, пошто је тамо дошло до промене руководства школске управе. 

С обзиром да је велики број Срба на КиМ запослен у здравству и школству, министар указује да је образовни систем увек у центру пажње наших сународника у покрајини, те поручује да је намера Министарства просвете да помогне у што већој мери тој категорији друштва.

"Имамо и намеру да их натерамо да што квалитетније раде, јер смо део истог образовног система, а образовање на КиМ је резолуцијом 1244 Савета безбедности припало Србији. Са људима из образовног сектора на КиМ имамо веома добре односе, ја их често посећујем , разговарамо о свим проблемима, а њих има много", наводи Шарчевић. 

Нарочито је, додаје, много проблема у енкалвама, посебно у Метохији, јер тамо живе "мале групе са малим бројем деце који имају велике безбедносне проблеме". 

"Тешко је водити разговор о неком реду када имате саосећање да ту треба много више помоћи", приметио је. 

Иначе, Шарчевић је раније у интервјуу за Танјуг казао да има око 360 прогнаних Срба са КиМ који су некада радили у образовном систему и који имају посебан статус. Они су, додао је, годинама примали накнаду од осам хиљада динара месечно, а да при томе нису нигде радили. Шарчевић је тада рекао да би та категорија људи требало да буде распоређена на нова радна места, као и да ће неки, који тако одлуче, моћи да се пријаве за отпремнине.

Тај број се у међувремену смањио и сада их је мање од 60, објашњава министар, али напомиње да су новим системским законом све категорије "вишкова" доведене у ситуацију да морају да почну да раде. 

"Они су се махом уклопили у категорију ''вишкова'', а понуђени посао не може да се одбије", поручио је министар.