Шарчевић најавио отварање научног центра роботике у Трстенику

Према његовим речима, Трстеник се наметнуо као географски центар у којем постоје фабрика Прва петолетка, Техничка школа и Висока струковна школа.

Такви центри окупљају омладину током целе године, као и децу школског узраста. Битно је да ти центри постану одрживи.

Држава ће једним делом обезбедити неопходне услове. Ђачке задруге ће бити модел како родитељи радионице не би морали да финансирају из свог џепа. У Трстенику ће бити отворен републички центар. И мислим да ће роботика и вештачка интелигенција бити најзанимљиви деци, казао је Шачевић.

Министарство просвете, науке и технолошког развоја подсећа да је реформа финансирања и организације науке у Србији донела нови законски оквир после пуних 15 година и то уз неподељену подршку научне заједнице, чиме практично реагује на најаву Мреже академске солидарности и ангажованости о конференцији чија ће тема бити укидање аутономије научних института и захтев за укидање аутократије.

Министарство подсећа и да је основан Фонд за науку након дугогодишњих захтева академске заједнице, да је уведено институционално финансирање на које се чекало више деценија, да су буџетска издвајања повећана за 46,3 одстро у последњих пет година, а плате истраживача од 2016. повећане за 32,2 одсто. Подсећа и да су обезбеђена додатна улагања из других извора за наредних неколико година, а вредмност њихова је 74,5 милиона евра.

Такође, како наводе у саопштењу кје су доставили медијима, у prеthodnе две године примљено је 1350 истраживача, студената докторских студија са просеком преко 9 и млађих од 30 година, како би се достигли европски и светски стандарди у броју истраживача, а млади задржали у земљи.

Академска заједница остварује до сада најбоље резултате на пољу међународне сарадње, више од 100 милиона евра је повучено преко пројеката кроз програм Хоризонт 2020, а у стратешком, управљачком и надзорном смислу задржана су prеthodna добра решења и усвојена нова, подсећа Министарство у саопштењу за медије.

Донета је и стратегија вештачке интелигенције, у финалној је фази усвајања стратегија паметне специјализације, која идентификује приоритетне правце развоја.

У изради је и нова национална стратегија научног и технолошког развоја, чија примена почиње 2021. године, а одредбе које се односе на избор директора и управних одбора института у новом Закону о науци и истраживањима нису мењане у односу на Закон из 2005.

За време мандата ове Владе у мрежи од 59 института именовани су председници и чланови управних одбора 40 института чији је оснивач Република и изабрано, односно именовано више од 50 директора института, од којих су само три директора у статусу вршиоца дужности, чиме је мрежа института суштински ојачана, а институционални капацитети и аутономија додатно оснажени, наводи се у саопштењу.

У потпуности је у свим prеthodnim ситуацијама, а преко управних одбора, испоштована законска процедрура избора директора, која укључује јавне конкурсе.

Успостављањем Фонда за науку, одвајају се послови везани за креирање научних политика од оперативних послова селекције и додељивања компететивних научноистраживачких пројеката, те праћења њихове реализације, подсећа Министарство.

На тај начин, тврде, гарантована је суштинска аутономија научноистраживачког рада институција, али и појединаца.

Програми Фонда предвиђају и подршку иницијативама које долазе из саме академске заједнице, а с друге стране кроз Закон о науци и истраживањима, а увођењем институционалног финансирања, елиминисана је неизвесност у раду и омогућено вишегодишње планирање активности.

Сигурно финансирање, уз квалитетан законодавни оквир, је гарант стручног, независног и непристрасног рада наших научноистраживачких институција, поручили су из Министарства уочи конференције коју је за сутра заказала Мрежа академске солидарности и ангажованости.

Александар Ћирић, председник општине Трстеник, рекао је да им је драго јер их је министарство препозналало као одговорну општину која има искуства и традицију у овој области.

Талентоване ученике из целе Србије ћемо моћи да у Трстенику обучавамо о роботици. Стечено знање ће непосредно применити код нас, рекао је Ћирић, напомињући и да ће људи из привреде моћа да се доквалификују у поменутом центру.