С ОВАКВИМ РЕЗУЛТАТИМА ИСТРАЖИВАЊА НЕЋЕМО СЕ ШАЛИТИ Ако наставимо, ово нам доноси сигурну смрт

Прекомерна и неадекватна примена антибиотика у лечењу људи и животиња, као и пољопривреди, довела је до појаве и убрзаног ширења патогена који су отпорни на готово све клинички релевантне антибиотике. Процењено је да је отпорност на антибиотике била директан узрок 1,27 милиона смрти широм света само у 2019, док је индиректно била повезана са чак пет милиона смртних случајева. Уколико се за овај проблем не пронађе брзо и ефикасно решење, до 2050. би могао бити узрочник чак 10 милиона смртних случајева на годишњем нивоу.

Истовремено, како за „Дневник” упозорава др Катарина Нововић, виши научни сарадник Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство из Београда, Светска здравствена организација процењује да је исте те године загађење ваздуха довело до чак 4,2 милиона превремених смртних случајева на глобалном нивоу. А основним разлогом за ово сматра се прекомерна изложеност ПМ2.5 честицама. По речима др Нововић, ове честице, наиме, представљају основни индикатор загађења ваздуха; оне могу бити разноврсног порекла, а заједничка им је димензија, односно пречник који је 2,5 микрометра или мањи, те стога имају способност продирања у плућа и крвоток, изазивајући респираторна, кардиоваскуларна и малигна обољења. При томе је од посебног значаја чињеница да су микроорганизми саставни део ПМ2.5 честица те стога врло лако могу доспети у респираторни систем и људи и животиња.

Према неким скорашњим истраживањима, процењено је да је чак 97 одсто становништва у градским срединама било изложено концентрацијама ПМ2.5 честица вишим од препоручених. Исте анализе показале су и да су земље источне и југоисточне Европе нарочито погођене повећаним концентрацијама ПМ2.5 честица и, последично, већим бројем смртних случајева узрокованих загађењем ваздуха, а као основни разлог за израженије загађење ваздуха у овим земљама наведена је употреба чврстих горива и пећница ниског квалитета у домаћинствима током грејне сезоне, када је примећен и највиши ниво загађења ваздуха.

– Иако су присуство и разноликост отпорности на антибиотике у води и земљишту опсежно проучаване у prеthodnih неколико година, студије које су се бавиле прађењем овог проблема у ваздуху, као и везом загађења и отпорности на антибиотике, знатно су ређе и углавном се односе на Кину. Упркос томе, значај ових студија је изузетан, будући да ваздушни простор омогућава пренос отпорности на антибиотике на велике удаљености путем биоаеросола и продужено задржавање у атмосфери – наводи др Нововић.

Управо због чињенице да је Србија држава која се суочава са прекомерном употребом (и злоупотребом) антибиотика, затим високим процентом бактеријских изолата отпорних на различите класе антибиотика, те проблемом загађења ваздуха, под окриљем IMGGI и уз финансијску подршку Фонда за науку, покренут је пројекат  AirPollRes који би требало да пружи нове информације о повезаности отпорности на антибиотике и загађења ваздуха, и то, у првом кораку, на територији Београда, а потом и другим подручјима Србије. Наиме, будући да је српска престоница међу најзагађенијим у свету током зимског периода, односно грејне сезоне, препозната је као добар модел за испитивање утицаја загађења ваздуха на заступљеност и пренос отпорности на антимикробне лекове ваздухом.

– Основни циљ нашег истраживања подразумева утврђивање утицаја загађења ваздуха на присуство и разноврсност патогена - бактерија и гљива,  затим гена који обезбеђују отпорност на антибиотике, биоциде и тешке метале, као и елемената који обезбеђују брзо и лако ширење наведене отпорности у ваздуху прикупљеном на укупно девет локација на територији града Београда, и то током сва четири годишња доба – појашњава др Катарина Нововић, која је руководилац пројекта AirPollRes. – Шири увид у утицај загађења ваздуха на отпорност на антибиотике у ваздуху је обезбеђен, с једне стране, управо одабиром поменутих локација према степену загађености ваздуха и урбанизације, а са друге стране, применом најсавременијих анализа узорака ваздуха.

Уосталом, један од темеља пројекта је оптимизација протокола за узорковања ваздуха, при чему се користило више типова филтера, експериментисало се и са различитим трајањима самог узорковања, као и различитим методама изолације ДНК, све како би се успоставио систем, односно дефинисао најбољи, најефикаснији начин за прикупљање и обраду узорака. Паралелно са узорковањем прате се на дневном нивоу и сви већ доступни подаци о загађењу ваздуха као и климатским параметрима, као што су температура, влажност ваздуха, ваздушни притисак, УВ зрачење, управо како би се могле извлачити корелације са присуством микроорганизама и гена за резистенцију 

– С обзиром на то да је AirPollRes пионирски пројекат у овој области, очекивани краткорочни његов циљ је увођење рутинског праћења патогених микроорганизама и отпорности на антибиотике у ваздуху, барем у почетку у високо урбанизованим локацијама – наводи др Катарина Нововић. – Међутим, пример пандемије ковид-19 показао нам је колико почетно занемаривање еколошке димензије може имати последице по глобално здравље. Стога постоји потреба да савремено друштво што пре предузме ефикасне иницијативе усмерене ка спречавању озбиљних здравствених претњи, међу којима су и отпорност на антибиотике и загађење ваздуха, имајући у виду све аспекте тих феномена. И наше истраживање, верујем, томе може допринети.

Мирослав Стајић