РФЗО: Само озбиљно болесни на боловању, ПКС: Строжа контрола

Према подацима Републичког фонда за здравствено осигурање, који исплаћује накнаде уколико је запослени на "поштеди" дужој од 30 дана, у првих девет месеци ове године на боловању је било 165.000 осигураника, што је за четири одсто мање него прошле године и шест одсто мање него 2017. године.



Колико запослени користе боловање краће од месец дана, које сноси послодавац, нико не броји. Послодавци пак тврде да у сезони летњих, пољопривредних радова имају озбиљан проблем да организују посао, јер истовремено више запослених отвара боловање на десет до 15 дана, док трају радови.



Због тога је Привредна комора Србије (ПКС), још прошле године, Министарству за рад предложила измену Закона о раду тако да се послодавцу омогући да, када је више од 10 одсто радника на боловању, затражи извештај од надлежне здравствене установе и да се утврди да ли је његов запослени основано користио боловање. У случају да се утврди да је било злоупотреба, запослени може добити отказ. Такође, они су затражили и да се предвиде казне за лекаре који су запосленима неосновано отворили боловање.



"Уколико се утврди да је лекар издавао потврде о привременој спречености за рад које нису биле основане покренуће се поступак пред Министарством здравља ради изрицања дисциплинске мере против надлежног лекара", пише у предлогу допуне Закона о раду ПКС.



Иницијативу су предали Министарству за рад, а од њих је стигао одговор да ће ПКС бити укључена у Радну групу за измену Закона о раду који се планира 2021. године ради усклађивања са директивама ЕУ.



Председница Асоцијације слободних и независних синдиката (АСНС) Ранка Савић каже да предложене измене нису новина и да већ сада у Закону о раду постоји одредба по којој послодавац има могућност и право да раскине Уговор о раду са запосленим за кога се утврди да је био на лажном боловању.



Она тврди да је коришћење боловања у драстичном паду, да је смањено за 58 одсто, у односу на период пре три године, због ригорозног Закона о раду.



Додаје и да је тешко доказати лажно боловање, јер постоје оправдани разлози за одсуство са посла, за које постоје сумње у пракси.



"Радник може због депресије да оде на боловање или због мобинга на послу. Доказати да је лекар издао лажно боловање за депресивно стање запосленог је тешко доказати", нагласила је Савићева за Танјуг.



Према подацима Републичког фонда за здравствено осигурање од почетка године до краја септембра на боловању дужем од 30 дана било је око 165.000 осигураника. У просеку они су 16 дана били на боловању дужем од месец дана.



Осигураници су на боловање најчешће ишли због тумора, болести мишићно-коштаног система и везивног ткива, повреда, тровања и последице деловања спољних фактора, болести система крвотока и душевних поремећаја и поремећаја понашања.



На захтев послодавца или матичне филијале РФЗО, лекарске комисије могу да обављају контролу боловања (поновни преглед или вештачење).



"У поступку контроле утврђено је да су боловања медицински оправдана, односно да је одсуство оправдано медицинском документацијом. Било је одређених неправилности које се тичу упућивања на лекарску комисију. Наиме у појединацним случајевима је утврђено да изабрани лекар није благовремено упутио осигураника на лекарску комисију", кажу у РФЗО за Танјуг.



Појашњавају да је упућивање осигураника - пацијената на лекарску комисију у роковима прописаним чланом 75. Закона о здравственом осигурању.



Од 11. априла ове године на снази је нови Закон о здравственом осигурању који каже да изабрани лекар сада може да отвори боловање до 60 дана, а након тога лекарска комисија.



Лекарска комисија оцену доноси на основу медицинске документације а по потреби и на основу непосредног прегледа осигураника.