Развој Срема на путу ка Европској унији

Овај пројекат је, наиме, пример добре праксе у примени основних принципа Европске конвенције о пределу, а основни циљ упознавања с њим представника покрајинских институција, али и стручне јавности, јесте образлагање потребе израде Идентификације типова предела за подручје дела територије АП Војводине, конкретно Срема. 

„После успешно реализованог пројекта за Шумадију и Поморавље, који омогућава развојне процесе на територији дела централне Србије, израдом према истој методологији и друге студије за Сремски управни округ као изузетно значајан део територије АПВ, на коме се налази изузетно природно и културно наслеђе, добиле би се подстицајне смернице за развој у свим областима живота заједнице: очување животне средине, наука, пољопривреда, култура, туризам, економија...“, образложила је за „Дневник” Биљана Филиповић, представник Министарства заштите животне средине и национални координатор за Европску конвенцију о пределу.

Финансирање важан корак

Отворени позив на сутрашњу презентацију пројекта: „Подизање капацитета Шумадије и Поморавља за примену Европске конвенције о пределу“ упућен је свим заинтересованим институцијама и организацијама који се баве заштитом природног и културног наслеђа, планирањем, урбанизмом... 

„После јавне презентације, оперативни тим припремиће оквирни предлог пројекта, описати основне активности и урадити финансијску конструкцију, ради проналажења додатних могућности финансирања из републичког буџета”, најављује Биљана Филиповић.

Подсетимо, Србија је ратификовала ЕКП 2011. године и тако прихватила обавезу транспоновања одредаба овог међународног документа у национално законодавство. Иумеђу осталог, чином ратификације Конвенције сагласила се да успостави и спроводи предеоне политике које за циљ имају заштиту, управљање и планирање предела , да успостави процедуре за укључивање најшире јавности, локалних и регионалних власти, као и других страна које су заинтересоване за одређивање и примењивање предеоних политика, али и да интегрише предео не само у политике просторног (регионалног) урбанистичког планирања и у културне, пољопривредне, социјалне, економске и политике животне средине.

„Једна од обавеза коју преузимају државе које су приступиле ЕКП је да ураде: „идентификацију предела на целокупној својој територији; анализирају њихове карактеристике, силе и притиске које их трансформишу; и да уваже те промене”. Prеthodno Министарство пољопривреде и заштите животне средине реализовало је пилот пројекат: „Развој капацитета Шумадије и Поморавља...”, а остварени резултати класификације и описа карактера представљају први резултат имплементације ЕКП у Србији и дају фунадаментални оквир за успостављање предеоне политике, уважавајући одредбе Европске конвенције о пределу“, указује Биљана Филиповић.

У сваком случају, идеја је да сада методологија која је коришћена у изради наведеног пројекта, буде примењена и на одабрану пилот територију Војводине. Наравно, крајњи циљ је да се кроз петогодишњи план Покрајине предвиде активности на идентификацији предела и импламентацији за читаву територију АПВ, наравно у сарадњи са Покрајинским секретаријатом за урбанизам и заштиту животне средине, Покрајинским заводом за заштиту природе, локалним самоуправама и развојним агенцијама Бачке, Баната и Срема, Покрајинским заводом за заштиту споменика културе, Заводом за урбанизам Војводине...

М. Стајић