Razvoj Srema na putu ka Evropskoj uniji
U amfiteatru Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode sutra će biti održana javna prezentacija projekta: „Podizanje kapaciteta Šumadije i Pomoravlja za primenu Evropske konvencije o predelu“.
Ovaj projekat je, naime, primer dobre prakse u primeni osnovnih principa Evropske konvencije o predelu, a osnovni cilj upoznavanja s njim predstavnika pokrajinskih institucija, ali i stručne javnosti, jeste obrazlaganje potrebe izrade Identifikacije tipova predela za područje dela teritorije AP Vojvodine, konkretno Srema.
„Posle uspešno realizovanog projekta za Šumadiju i Pomoravlje, koji omogućava razvojne procese na teritoriji dela centralne Srbije, izradom prema istoj metodologiji i druge studije za Sremski upravni okrug kao izuzetno značajan deo teritorije APV, na kome se nalazi izuzetno prirodno i kulturno nasleđe, dobile bi se podsticajne smernice za razvoj u svim oblastima života zajednice: očuvanje životne sredine, nauka, poljoprivreda, kultura, turizam, ekonomija...“, obrazložila je za „Dnevnik” Biljana Filipović, predstavnik Ministarstva zaštite životne sredine i nacionalni koordinator za Evropsku konvenciju o predelu.
Finansiranje važan korak
Otvoreni poziv na sutrašnju prezentaciju projekta: „Podizanje kapaciteta Šumadije i Pomoravlja za primenu Evropske konvencije o predelu“ upućen je svim zainteresovanim institucijama i organizacijama koji se bave zaštitom prirodnog i kulturnog nasleđa, planiranjem, urbanizmom...
„Posle javne prezentacije, operativni tim pripremiće okvirni predlog projekta, opisati osnovne aktivnosti i uraditi finansijsku konstrukciju, radi pronalaženja dodatnih mogućnosti finansiranja iz republičkog budžeta”, najavljuje Biljana Filipović.
Podsetimo, Srbija je ratifikovala EKP 2011. godine i tako prihvatila obavezu transponovanja odredaba ovog međunarodnog dokumenta u nacionalno zakonodavstvo. Iumeđu ostalog, činom ratifikacije Konvencije saglasila se da uspostavi i sprovodi predeone politike koje za cilj imaju zaštitu, upravljanje i planiranje predela , da uspostavi procedure za uključivanje najšire javnosti, lokalnih i regionalnih vlasti, kao i drugih strana koje su zainteresovane za određivanje i primenjivanje predeonih politika, ali i da integriše predeo ne samo u politike prostornog (regionalnog) urbanističkog planiranja i u kulturne, poljoprivredne, socijalne, ekonomske i politike životne sredine.
„Jedna od obaveza koju preuzimaju države koje su pristupile EKP je da urade: „identifikaciju predela na celokupnoj svojoj teritoriji; analiziraju njihove karakteristike, sile i pritiske koje ih transformišu; i da uvaže te promene”. Prethodno Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine realizovalo je pilot projekat: „Razvoj kapaciteta Šumadije i Pomoravlja...”, a ostvareni rezultati klasifikacije i opisa karaktera predstavljaju prvi rezultat implementacije EKP u Srbiji i daju funadamentalni okvir za uspostavljanje predeone politike, uvažavajući odredbe Evropske konvencije o predelu“, ukazuje Biljana Filipović.
U svakom slučaju, ideja je da sada metodologija koja je korišćena u izradi navedenog projekta, bude primenjena i na odabranu pilot teritoriju Vojvodine. Naravno, krajnji cilj je da se kroz petogodišnji plan Pokrajine predvide aktivnosti na identifikaciji predela i implamentaciji za čitavu teritoriju APV, naravno u saradnji sa Pokrajinskim sekretarijatom za urbanizam i zaštitu životne sredine, Pokrajinskim zavodom za zaštitu prirode, lokalnim samoupravama i razvojnim agencijama Bačke, Banata i Srema, Pokrajinskim zavodom za zaštitu spomenika kulture, Zavodom za urbanizam Vojvodine...
M. Stajić