Разликовање сезонских обољења и грипа од ковида-19 код деце: Крвна слика може да указже на корону

Симптоми код малишана, када је реч о корони, најчешће су цурење носа, повишена телесна температура, сув кашаљ, дијареја, повраћање, бол у стомаку, а код адолесцената клиничка слика може да личи на ону код одраслих и да укључује малаксалост, повишену температуру, сув кашаљ, бол у грудима, кратак дах, губитак чула укуса и мириса.

Педијатар ће посумњати да је реч о ковид-19 на основу позитивне епидемиолошке анкете или ће се у крвној слици показати неки поремећаји, а то су најчешће ниски леукоцити. Свакако, како они кажу - правила нема.

Према речима специјалисте педијатрије из домова здравља Медигроуп др Биљане Лучић, постоје индикације када родитељи треба да се обрате педијатру.

- Упорна повишена температура која траје дуже од два дана, лоше опште стање детета без обзира да ли има или не повишену температуру, раздражљивост и нерасположење, када дете одбија да уноси течност или оброк, упоран кашаљ - истакла је др Лучић.

Важно је да исхрана буде адекватна, али је понекад потребно, нарочито кад дете тек креће у колектив и први пут се сусреће са микроорганизмима који су део микросредине колектива, да се уведе и потпора имунитета, попут сирупа за имунитет који садрже алфа и бета глукане у комбинацији са цинком и витамином Ц.

Долазак детета у колектив је главни узрочник прехлада и инфекција. Међутим, стручњаци указују да излагањем детета инфекцијама, оно развија стечени имунитет који ни на који други начин не може да се добије.  Све док је то на нивоу лакших респираторних или гастроинтестиналних инфекција, које не захтевају болничко лечење (пнеумоније, чести бронхитиси, чести отитиси и још теже инфекције, попут сепсе и менингитиса), родитељи дете могу да га врате у колектив, одмах по његовом опоравку.

- Можемо да кажеемо да је имунитет слаб уколико оно има две или више системских или тежих бактеријских инфекција као што су сепса, остеомелитис односно инфекција костију, менингитис. Затим, ако у току једне године дете има три или више озбиљне респираторне инфекције, на пример пнеумониа, или гнојну упалу уха, бактеријску инфекцију коже, или запаљење лимфних чворова. Ако се инфекције јаве на необичним местима, као што су абсцесус јетре или мозга, или су то инфекције необичним патогенима, као што су нокардиа, сератиа, аспергилус, или друге инфекције уобичајене за детињство, али се испољавају тешком клиничком сликом - објашњава др Биљана Лучић.

Када говоримо о томе који је најбољи начин да се побољша имунитет код малишана лекари саветују да је у нормалним околностима довољно да дете борави на отвореном, изложено сунчевим зрацима.

- Важно је и да је физички активно, да има довољно сна и пет оброка дневно, три главна и две ужине, са довољно поврћа и воћа. Пожељно је да унос витамина што више буде у свежем облику, јер се они термичком обрадом у великој мери изгубе - истиче др Лучић и додаје да треба избегавати слаткише, јер заузимају место здравом оброку и смањују могућност уноса потребних витамина и минерала.

Такође, родитељи треба да избаце из дечје исхране и превише зачињену храну, јер додатно иритирају већ оштећену слузокожу оралне слузнице. 

Љ. Петровић