Раскош „Титове имовине“ расејана широм бивше Југославије: Острва, виле и бродови, чак и једна пећина
После Другог светског рата и ослобођења Београда, Јосип Броз Тито досељава се на Дедиње у Ужичку 15.
Узима вилу која је саграђена 1934. године и коју су за време Другог светског рата користили немачки команданти. Од 1946. до 1979. године она је била Титов дом. У једном периоду после рата Тито је живео и у Белом Двору, који је био у власништву некадашње краљевске породице. У оквиру овог комплекса сахрањена је и Даворјанка Пауновић, Титова секретарица и наводно највећа љубав. Бели Двор данас користи породица Карађорђевић, он је у власништву државе Србије, а део комплекса отворен је за туристе. Годину дана пре Титове смрти, 1979. године, за њега је саграђена вила која је касније названа “Вила Мир” у Ужичкој 11, али се он у њу никада није уселио.
После избора 1997. године, када је Слободан Милошевић постао председник СР Југославије, он и његова породица усељавају се у вилу у Ужичкој 15. У њој живи до 1999. године када је у НАТО бомбардовању она погођена и прилично оштећена. Милошевић остаје у њој и после свргавања с власти. Вила у Ужичкој 15 данас је намењена државним представницама, док је она у Ужичкој 11 резиденција и може се користити за пријеме председника, премијера или за друге високе стране делегације.
После Титове смрти његова удовица Јованка Броз исељена је из виле у Ужичкој 15 и пресељена у другу вилу на Булевару Мира, данас Булевар кнеза Александра Карађорђевића, на Дедињу. У њој је живела све до своје смрти 2013. године, иако је вила била у лошем стању и за њено одржавање држава није издвајала новац.
Јосип Броз је посебно волео комплекс у Карађорђевићу, селу у близини Бачке Паланке. Тај комплекс користила је југословенска Влада, а 1973. године добила га је ЈНА. Сматрао се Титовим комплексом јер је у њему проводио доста времена, како због лова тако и због пријема важних гостију из света.
Најпознатија Титова резиденција у Хрватској налазила се на Брионима у северном делу Јадранског мора, који је познат по својој природној лепоти. Први пут Тито је посетио Брионе 1947. године, а шест година касније Бијела вила постаје његова службна резиденција. На Брионима је Тито сваке године проводио у просеку од четири до шест месеци, а задњи пут био је 1979. године, односно годину дана пре смрти. Неке од вила у овој резиденцији су после Титове срмти претворене у апартмане за богате туристе, друге су у власништву Хрватске и користе се у стамбене сврхе, често за дочек домаћих и страних политичара.
Распродаја Титове флоте
Црногорцима су припале и Титове јахте. Црногорска влада продала је Титов брод “ Галеб”, као и “ Приморку”, док за “ Јадранку” још увек није пронађен купац. “Галеб” је 2000. године продат грчком бизнисмену Јохну Паулу Папаниколаоу за 750.000 евра, затим га је купила Ријека, град у Хрватској, а од 2006. години проглашен је хрватском културном баштином. На “Галебу”, који је дугачак 117 метара и служио је као резиденција, Броз је угостио бројне светске лидере и холивудске звезде.
У месту Титовог рођења Кумровцу далеке 1947. године саграђена је вила која је служила као хотел. Она је 1962. године преуређена у Титову резиденцију. Данас је ова вила у Кумровцу у власништву Хрватске односно њеног Министарства државне имовине. Пре пет године понуђена је у најам, али заинтересованих није било.
Титова резиденција направљена је и у вили “Далмација” у Сплиту . Она је данас у власништву овог хрватског града и може се изнајмити за одржавање различитих догађаја. На Јадранском мору Тито је користио и вилу на дубровачком полуотоку Лапад. Та вила је одузета старим власницима породици Данац, која је после дуго година судске борбе успела да је поврати и данас је у власништву хрватског бизнисмена.
У близини Илока у источној Хрватској Тито је користио вилу “Дубравка”, која око себе има имање које се простире на 100 хектара винограда, шума са ловиштима и вински подрум. Забележено је да се управо у њој 1952. године Тито оженио Јованком. Ова вила је данас комплекс у власништву Хрватске и прилично је запуштена. Тито је користио и Дворац “Тиквеш“ и то као ловачку резиденцију. Ова резиденција је током рата 1991-1995. године опљачкана и оштећена, постала је власништво Хрватске , а користи се за спортске, рекреативне и туристичке сврхе.
Некадашње виле у Копривици и Горици, у близини Бугојна, које су биле Титово омиљено место за лов, данас су напуштене. Иако имају огроман туристички потенцијал не користе се јер још увек није решено питање власништва над некретнинама бивше Југославије у БиХ. Писало се да је Горица заправо била једно од омиљених места Јосипа Броза , јер је за 10 година у њој боравио 17 пута. Један од његових гостију управо у овој вили био је и некадашњи председник Либије Муамер ел Гадафи.
У босанскохерцеговачком граду Коњицу била је Титова атомска команда, а након његове смрти комплекс је остао у стању приправности. За време распада Југославије, 1992.године, ондашња ЈНА наредила је рушење овог компекса како не остао под контролом власти БиХ, али је водни одред одбио да изврши наређење и уместо тога предао га босанскохерцеговачкој власти. У истом градићу налазио се и Титов бункер, грађен од 1953. до 19798. године, за смештај око 350 људи који би у случају нуклеарног напада могли живети у њему и до шест месеци и то да не излазе напоље. Бункер је сада у власништву Министарства одбране БиХ, налази се на брду високом 280 метара и отворен је за туристе.
Пећина у Дрвару, која је Титу служила као база 1944. године, постала је туристичка атракција када је 2006. године обновљена и отворена за јавност. Сада је затворена због недостатка новца за санирање одрона.
У Словенији је Тито користио вилу на Бледу, а у Македонији у Охриду. Оба објекта припала су новонасталим државама – Словенији и Северној Македонији, а потомци краљевске породице Карађорђевић и даље потражују да им се врати вила на Бледу која је била њихово предратно власништво.
Црногорска власт је протеклих година продала или изнајмила већи део имовине коју је Јосип Броз за живота користио. Још увек је власник виле “Галеб” у Игалу, која је сачувана и претворена у кућу-музеј који је отворен за туристе. Та вила , која је служила као Титова летња резиденција, простире се на 5.500 квадрата на четири нивоа , има биоскоп, атомско склониште, парк површине 75.000 квадратних метара. У њој је Тито пре смрти боравио четири пута, а она је још 1985.године предата у власништву Института “ Др Симо Милошевић” и данас је рехабилитациони центар.
Бивша Титова резиденција “Вила Ловћен” која се налази у Бококоторском заливу продата је конзорцијуму “Атлас групе” за 5,6 милиона евра 2008. године, а од 2013. налази се у закупу азербејџанске компаније “Азмонт Инвестемент”, која у Црној гори развија марину “Портофино”. Тврди се да сам Тито никада није посетио ову вилу , али су се у њој одржавали састанци Врховног савета одбране СФРЈ , а касније и заједничке државе Србије и Црне Горе.
Припремила: Љ. Малешевић