Раша Попов добија улицу у Београду
БЕОГРАД: На седници Комисије за споменике и називе тргова и улица Скупштине града Београда, усвојене су иницијативе да се подигну споменици Раши Попову, Матији Бану, Теодору Јанковићу Миријевском, као и иницијатива за подизање споменика „Вечна ватра“.
Градски урбаниста Марко Стојчић, у својству грађанина, поднео је иницијативу да српски књижевник, публициста и глумац Раша Попов добије споменик и плато на простору између зграде Градске управе у улици 27. марта и стамбене зграде код броја 33.
Раша Попов живео је у том делу града. Грађани стамбене зграде у улици 27. марта покренули су иницијативу да се уреди тај плато, са жељом да једног дана тај простор понесе име Раше Попова, као и да му се подигне споменик, саопштио је Беоинфо.
Чланови Комисије усвојили су и иницијативу Градске општине Чукарица, да се испред зграде ове општинске институције подигне споменик Матији Бану.
Матија Бан населио се на простору данашњег Бановог брада и подигао кућу, где се свакодневно окупљала београдска елита. Баново брдо се првобитно звало Бановац, да би касније понело име Матије Бана.
Бан је по много чему повезан са Бановим брдом, па су грађани овог дела града желели да му се на неки начин одуже. Ову иницијативу подржало је и Удружење Старих Чукаричана.
На седници је усвојена и иницијатива Градске општине Звездара да се подигне споменик Теодору Јанковићу Миријевском, а и да тај парк понесе име овог просветитеља.
Миријевски води порекло из тадашњег села Миријево, садашњег насељеног места у Београду. Био је велики рационалиста, просветитељ и за време његовог живота доживљен је процват грађанске свести. Свом имену и презимену додао је Миријевски, како би на тај начин задржао своје порекло које води из села Миријева.
Чланови Комисије усвојили су иницијативу Руског центра за науку и културу „Руски дом“ да се подигне скулптурно-архитектонска композиција „Вечна ватра“ на спомен гробљу „Ослободиоцима Београда“.
Аутор идејног решења је академик Руске академије уметности Андреј Тиртишњиков.
Споменик ће бити израђен од природног камена пешчара, који је већ коришћен за израду Спомен гробља „Ослободиоцима Београда“, на који начин ће бити заштићена историја и традиција тог места. Предвиђен је и испис на самом споменику који би гласио „Нико није заборављен, ништа није заборављено“.
На седници Комисије усвојена је и иницијатива грађанке Снежане Јанић Лукиновић и Одбора Међународног филмског фестивала ФЕСТ и градске установе културе Центра београдских фестивала, да једна улица у Београду понесе име Милутина Чолића.
Милутин Чолић је један од оснивача најзначајније филмске манифестације у земљи и манифестације од посебног значаја за Град Београд - Међународног филмског фестивала ФЕСТ.
Усвојена је и иницијатива Градске општине Раковица да део Подавалске улице од броја 60 до броја 110 понесе име Светог Владике Николаја Жичког.
У образложењу самог предлога стоји да је иницијатива заснована на основу захтева грађана из насеља Ресник, јер постојећа улица Подавалска од броја 60 до броја 110 директно води ка цркви Светог Владике Николаја Жичког.
Насељено место Ресник је једна велика целина. При крају је процес изградње цркве Светог Владике Николаја Жичког. Део улице који би понео име српског свеца чини средишњи део Ресника и грађани су се дуго удруживали и желели да добију једну улицу која води до саме порте цркве, а која би понела име Светог Владике Николаја Жичког. Ово је врло значајна иницијатива за градску општину Раковица, али и за цео Београд, истакла је Наташа Николић, члан Комисије.
На седници Комисије усвојена је и иницијатива Куће легата да се постави спомен-плоча великој српској сликарки Љубици Цуци Сокић, на фасади зграде у улици Браће Југовића, где је и становала, наведено је у саопштењу.
