Рак дојке годишње однесе пола милиона жена
НОВИ САД: Октобар је Међународни месец борбе против рака дојке. Значај обележавања Међународног месеца борбе против рака дојке је у скретању пажње јавности на распрострањеност болести и на подизање свести жена о значају превентивних прегледа у њеном раном откривању.
Када се открије на време, рак дојке је излечив у више од 90 одсто случајева. Самим начином лечења, које је краће и ефикасније, подиже се квалитет живота оболелих и лечених жена.
Рак дојке представља водећи узрок оболевања и умирања од малигних болести у женској популацији широм света. Према подацима Светске здравствене организације, у свету се годишње региструје скоро 1.700.000 оболелих жена, док од исте болести сваке године умре преко пола милиона њих, кажу у Институту за јавно здравље Војводине “Др Милан Јовановић Батут”.
Према најновијим проценама СЗО и Међународне агенције за истраживање рака, само у Европи је оболело више од пола милиона жена од рака дојке. Процењена стопа оболевања у Европи је износила 74,4 на 100.000 жена. Србија се са процењеним стопама налази на 20. месту у односу на 40 европских земаља.
Потпредседница Владе Зорана Михајловић изјавила је за Танјуг поводом обележавања Међународног дана борбе против рака дојке да се 90 одсто жена излечи од рака дојке и да то говори колико су важни превенција и редовни одласци на прегледе, и позвала жене да заједно мењању лошу статистику, саопштено је из њеног кабинета.
Она је подсетила да свака осма жена током свог живота оболи од ове малигне болести.
У Србији годишње 4.600 жена оболи од рака дојке, по смртности је то други по реду најчешћи узрок, одмах после болести срца. Охрабрују подаци да се стопа смртности смањује када се карцином открије на време, рекла је Михајловић.
Жене у Србији се налазе у средњем ризику оболевања од ове водеће малигне локализације. Према истим проценама 137.000 жена је умрло у Европи од рака дојке и процењена стопа морталитета износила је 14,9 на 100.000. Жене у Србији се налазе у високом ризику умирања од рака дојке. Србија са процењеним стопама морталитета у односу на 40 европских земаља налази се другом месту, одмах после Црне Горе.
Рак дојке је водећи малигни тумор у оболевању и умирању код жена у Србији. Према последњим подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, у Републици Србији је регистровано 4.494 новооболелих и 1.766 умрлих жена од рака дојке. Стопа оболевања од рака дојке код жена у Републици Србији износила је 67,2 на 100.000, а стопа умирања 20,7 на 100.000 жена. Највише стопе инциденције су регистроване у Западнобачкој, Севернобачкој, Поморавској области и у Граду Београду, а најниже у Топличкој, Браничевској, Зајечарској, Златиборској и Подунавској области. Када говоримо о умирању, највиша стопа морталитета је регистрована у Средњебанатској, а најнижа у Поморавској области - наводе у “Батуту”.
У односу на prеthodni период, забележен је пораст узрасно-специфичних стопа оболевања од 40. године живота, а највише стопе оболевања су забележене у најстаријим узрастима, од 60. до 74. године живота.
Према критеријумима Националног програма за рано откривање карцинома дојке, укупна циљна популација жена у организованом скринингу карцинома дојке у 2019. години у 35 општина у којима се спроводио организовани скрининг радом стационарних мамографа, износила је 311.718 жена старости од 50 до 69 година, а за циклус од две године циљна популација износи око 630.000 жена. Само у оквиру организованог скрининга рака дојке у 2019. години урађено је око 41.835 скрининг прегледа мамографијом, а у циљу раног откривања рака дојке, кажу у “Батуту”.
Када говоримо о умирању од малигних тумора дојке примећује се благи пораст већ у узрасту од 45. године, али највише стопе умирања су и даље у узрастима од 55. до 74. године живота. Високе стопе оболевања у узрастима од 55. до 74. године прате у истим узрастима и високе стопе умирања, што највероватније говори о касном јављању жена те доби, када је малигна болест већ у узнапредовалом стадијуму, односно већ су присутне удаљене метастазе на суседним органима, напомињу у “Батуту”.
Љ. Петровић