Радионице, предавања, обуке, па и журке у понуди студентских организација
Академци се данас, поред факултета, све више ангажују и око неформалног образовања, које заузима важан део у стицању знања и вештина и у личном развоју младих. Један од данас популарних извора неформалног образовања јесу студентске организације. Оне су део сваког факултета и чине их групе студената.
Како каже студент продекан Факултета техничких наука Марко Старовић, студенти данас имају много више прилика да се баве неформалним образовањем него што су то имали пре десет година.
Међутим, присутне су и предрасуде јер многи људи мисле да се оне своде само на забавни део студентског живота, односно организовање журки. Ипак, студентске организације представљају много више од тога.
– Журке су веома лепа ствар јер се студенти друже, повезују, упознају нове људе – рекао је Генерални секретар Савеза студената Универзитета Стефан Иветић. – Проблем је уколико се студентска организација сведе само на њих. Оне су забавни садржај који организација пружа студентима, али не треба да заборавимо да постоје и одређени културни, едукативни, спортски и остали садржаји које свака организација презентује. Саме журке су некако помпезне и занимљиве људима и зато привлаче највећу пажњу јавности.
Предност организација јесте у томе што пружају већу могућност умрежавања и упознавања младих у односу на формално образовање. Сваки факултет има свој план и програм, а неке теме које се тичу свих студената и младих нису обрађене или им се не придаје довољно пажње. Студентске организације кроз радионице, предавања и обуке пружају студентима свих факултета прилику да се о тим темама едукују и информишу. Стефан Иветић наводи да је Савез студената Универзитета, који представља унију великог броја организација, ове године реализовао два велика пројекта. Један од њих је „Мрежа младих предузетника и предузетница”, који има за циљ повећање запошљивости младих односно студената. Пројекат је недавно организован у Ректорату на Универзитету у Новом Саду, где су млади имали прилику да слушају о маркетингу, о томе шта треба да знају пре него што уђу у предузетничке воде, о оснивању фирме итд.
– Овај догађај ме је привукао јер су се нудили корисни савети за планирање свог бизниса, што ми је и циљ једног дана – рекла је студенткиња Високе здравствене школе струковних студија Љиљана Миливојев са смера козметичар-естетичар, која је на конференцију дошла из Београда. – Научила сам доста ствари, а највише о маркетингу и о томе како се са малим buyеtom може покренути сопствени посао. Кроз искуства других колега видела сам да се некад сви нађемо у истој ситуацији, када имамо идеју, а не знамо одакле почети. Добро је знати да ниси сам. Мислим да би требало да буде више оваквих пројеката јер се младима нуди бесплатна помоћ у реализацији идеја. Савети које смо добили били су и више него корисни.
Како додаје Иветић, одзив на радионице и планиране догађаје зависи од много фактора, па и од тога да ли су активности добро усклађене са терминима испитних рокова, нарочито када се говори о Савезу студената Универзитета, који активности организује не за један већ за 12 факултета.
– С обзиром на то колико су млади у последње време били отуђени од друштвених токова, чему је допринела корона, са одзивом смо генерално задовољни – каже.
Студенти и млади се на разне начине могу информисати о студентским организацијама и њиховим активностима. Организације се највише промовишу на друштвеним мрежама, тамо где се млади најчешће и информишу.
В. Колошњаји