Професор Томановић: Мрежа најбоља заштита од смрдибуба

Он за "Блиц" објашњава да се током хладних дана и зиме ови инсекти склањају на топло, те због тога улазе у куће и пукотине јер морају негде да презиме. 



"А разлог да их је толико много у последње време је што на овим просторима немају природне непријатеље. Птице и гуштери се углавном хране њима, сада треба сачекати да природа то регулише", каже професор Томановић.



Најважније је, указује, да ниједна од две присутне врсте смрдибуба на нашим просторима - мраморне и етиопске зелене смрдибубе - није опасна по људе, нити је медицински доказано да може пренети неке вирусе.



Професор, међутим, упозорава да није пожељно дирати их рукама без неке заштите, јер у самоодбрани испуштају смрдљиву супстанцу - отуд и назив смрдибуба - на бази аликохола која у додиру са очима може изазвати иритације.



"Најбољи начин превенције су мреже. Оне често иду и на светлост, па је то најсигурнији начин да не уђу кроз прозор. Бесмислено је било чиме прскати их. Пре свега није здраво и трајно решење јер ће оне увек изнова долазити", истиче Томановић.



Немогуће је, указује, прскати све биљке из тог разлога, а такође и не постоји сертификовани препарат, будући да су веома кратко присутне код нас.



Претња би у случају смрдибуба, напомиње професор, могла да постане то што ове штеточине уништавају усеве, воће и поврће, јер се хране биљкама. 



Иако су по људе безопасне, каже, могу да преносе вирусе на биљке и тиме их униште, а у Србији је било случајева где су се пољопривредници жалили на штете због ових инсеката, али овај проблем много је присутнији у Европи.



Говорећи о двема врстама које су тренутно присутне на нашим просторима, каже да је мраморна смрдибуба тренутно бројнија од етиопске зелене врсте. 



"Она је стигла из југоисточне Азије у Европу где је први пут регистрована 2004. године. Код нас је пронађена 2016 године, што не значи да је није било и раније", објашњава професор.



Према његовим речима, ова врста инсеката стигла је у Европу највероватније транспортовањем биљака и одатле је почела да се размножава. 



Будући да је у питању тропска врста, мраморна смрдибуба воли топлоту па је то разлог што је у нашим крајевима присутна управо током лета. закључује он.



У Америци, каже, постоји озбиљан проблем и пољопривредници бележе велике финансијске губитке због штете коју смдибубе наносе воћу и поврћу. 



"Неке западноевропске земље на путу су да предузму решење за овај проблем. У плану је рад на пројекту који це омогућити њихово сузбијање, тако што ће на подручја на којима има смрдибуба бити доведени њихови природни непријатељи, чиме ће се направити баланс", објашњава професор.



Сличне особине, наводи, карактеришу и другу врсту, етиопску зелену смрдибубу, која је такође пореклом из Азије. Она је у Европу стигла нешто раније, 90-их година прошлог века, док је у Србији први пут регистрована пре десетак година. 



Иако су најчешће зелене, могу бити и браонкасте и тренутно су код нас мање присутне од мраморне смрдибубе.