Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

Процена ризика од климатских промена у сливу Дунава

08.03.2018. 10:04 10:08
Пише:
Фото: Промо

На Факултету техничких наука Универзитета у Новом Саду почетком седмице одржан је први радни састанак намењен корисницима резултата пројекта Иновациони хаб за процену ризика од природних катастрофа и климатских промена, који се реализује у оквиру великог европског програма за иновације и истраживања Хоризонт 2020 под називом Х2020_Инсуранце.

Није при томе згорег напоменути да у реализацији овог међународног пројекта, чији је циљ, између осталог, успостављање новог модела за процену ризика, као и побољшање постојећих климатских модела и техника за процену материјалне штете и губитака, ФТН учествује као једини партнер из Србије.

Поред тима истраживача из наше земље, који координира др Маја Турк Секулић, ванредни професор на Департману за заштиту животне средине, део колаборације су и истраживачи из Француске, Велике Британије, Хонг Конга, Данске, Аустрије, Мађарске, Холандије, Шпаније и Кеније, док је Координатор пројекта Институт за истраживање климатских промена из Потсдама у Немачкој. Сам пројекат има неколико тзв. радних пакета, од којих је за нашу земљу најзанимљивији онај који се односи на хидро-климатске ризике у сливу Дунава.

Како је на самом састанку предочио представник Института у Подсдаму, велике дунавске воде, које су 2002. поплавиле добар део централне Европе, причиниле су од Немачке до Мађарске штету укупно тешку 16,5 милијарди евра одневши и 39 људских живота. Како би се овакав сценарио спречио, идеја је да се развије методологија процене ризика, која би обухватила мноштво параметара, од утицаја климатских промена на временске прилике, до израде графичког интерфејса, односно визуализације опасности. Као један од крајњих излаза добио би се и оптимизовани софтвер за прорачун ризика потенцијалних губитака изазваних екстремним климатским дога- ђајима у региону - Оасис Loss Modelling Framework.

У сваком случају, очекује се да реализација и резултати пројекта пруже нашој земљи подршку у домену унапређења и превазилажења проблема везаних за климатске промене које резултирају поплавама, сушама, олујама и великим топлотним таласима, те, последично, значајним финансијским губицима.

Поред тога, фокус ће бити и на анализама које би могле да помогну при доношењу капиталних инвестиционих одлука, било у јавном, индустријском или, пак, финансијском сектору, у смислу пројекције односа улагања у заштитну инфраструктуру спрам потенцијалне штете, а значајан акценат ће бити усмерен и ка развоју потенцијала јавног и приватног партнерства

Један од стејхолдера у овом пројекту управо је новосадско Јавно предузеће „Водовод и канализација”, јер је идеја да Оасис Loss Modelling Framework буде коришћен и приликом пројектовања постројења за пречишћавање отпадних вода у Новог Сада.

Наиме, једна од улога Оасис ЛМФ-а била би и анализа могућег утицаја на функционисање постројења евентуалних високих водостаја Дунава, односно поплавних таласа, које би Нови Сад могао у будућности да очекује као последицу климатских промена. Циљ је, дакако, да се обезбеди максимална сигурност инвестиције између осталог и адекватним избором технологије која би била прилагодљива могућим екстремним условима.

Током радног састанка на ФТН-у презентована је и прелиминарна студија изводљивости (и исплативости) ове инвестиције, која је још увек подложна промени у низу детаља, али је готово извесно да ће постројење бити грађено на тзв. Роковом потоку, који се показао као најбоља од 12 могућих локација, колико је укупно било у оптицају. Иначе, пројекат Х2020_Инсуранце формално је започет у мају 2017. и требало би да буде окончан априла 2020, укупан буџет је 5,44 милиона евра, од чега је улог Европске уније на нивоу 4,8 милиона. Од тога је за истраживаче из Новог Сада опредељено 81.250 евра.

М. Стајић

Пише:
Пошаљите коментар