Превентивни прегледи дојке могу да спасу живот

Стручњаци истичу да је лечење најуспешније када се започне у раној фази болести, а за рано откривање неопходни су редовни превентивни прегледи.

Препорука је да се превентивни ултразвучни прегледи обављају до 40. године, након чега се започиње скрининг карцинома мамографијом, саветује радиолог у МедиГроуп др Ивана Костадиновић.

- Србија је на првом месту од 40 европских земаља по броју преминулих од карцинома дојке. Ову лошу статистику можемо да променимо једино ако сваки месец посветимо овој теми, а не само у октобру. Превенција је кључна, јер представља једини начин да се болест открије у раној фази. На превентивни преглед груди важно је доћи у другој недељи циклуса, након што је прошла менструација, јер се сматра да је тада дојка под најмањим хормонским утицајем. Ипак, уколико жена примети било какву промену на дојци, тада не треба да гледа која је фаза циклуса, већ треба одмах да се јави лекару - додаје др Костадиновић.

У зависности од структуре груди и грађе дојке, некада се и млађим женама ради мамографија, а старијим ултразвук, како би лекар могао да постави адекватну дијагнозу и установи да ли постоји нека сумњива промена.

- Оно што је такође важно, то је да увек морамо да сагледамо и друге факторе - да ли жена има у породици већ некога ко је оболео од карцинома дојке, као и да ли је сама приметила неку промену и онда на лицу места одлучујемо да ли треба да се обави још неки преглед - наглашава др Костадиновић.

Др Наташа Пујић Станисављев, такође радиологе у МедиГроуп, објашњава како на сваком налазу пацијенткиње имају АЦР ознаку која показује каква је њихова грађа груди. Ознаке Ц или Д (АЦР Ц или АЦР Д) су ознаке за густе млечне жлезде у дојкама и код таквих дојки се превентивни прегледи раде комбинацијом мамографије и ултразвука.

- Ултразвучни прегледи се код тих, дензних густих дојки, препоручују као систематски преглед једном годишње, а у зависности од животног доба, мамографија се препоручује најчешће на сваке две године. У одређеним земљама у Европи, али и у Америци, скраћује се размак између мамографских прегледа код млађих жена, јер је примећено да су карциноми дојки који се код њих јављају нешто агресивнији, са бржим растом, иако оне оболевају ређе од жена старије животне доби - истиче др Пујић Станисављев.

За ултразвучни преглед дојке не треба посебна припрема, док је за мамографске прегледе јако важно да жена пре прегледа на кожу не наноси дезодоранс, талк или пудер. Одређене честице у овим козметичким средствима могу да дају лажну слику присуства промене у дојци на снимку. Пре сваког прегледа препоручује се само лична хигијена, обичном водом и сапуном.

Поред тога, на сваки нови преглед дојке изузетно је важно да пацијенткиње понесу сву prеthodnu медицинску документацију која укључује извештаје, налазе, али и снимке на филму или ЦД-у prеthodnih мамографских прегледа и прегледа на магнетној резонанци.

- Уколико пацијенти поседују филмове или ЦД-ове са старим снимцима, обавезно би требало да их понесу, јер увек поредимо нове резултате са старим. Некада је ова врста поређења једини начин да откријемо да се у дојци дешава нешто ново. На тај начин пратимо и како се мења сама структура дојке и облик млечне жлезде, што је важно да бисмо избор врсте и учесталости прегледа прилагодили свакој жени понаособ. Постоје и карциноми који својим растом мењају облик млечној жлезди, те да бисмо видели да је он промењен, морамо имати prеthodnu мамографију - напомиње др Пујић Станисављев.

Међу најчешћим симптомима који указују на рак су отврднуће, црвенило и набораност коже на дојци, промена у величини или облику, увлачење брадавице и коже груди, а било каква асиметрија која се примети на грудима је један од знакова који упућује на хитан лекарски преглед.

- Већина озбиљних промена у дојкама уопште не боли и баш из тог разлога жене често закасне на прве прегледе. Уколико се примете неки симптоми, обавезан корак је јављање лекару који се бави дијагностиком дојке. Од велике важности је и праћење и провера бенигних промена које се најчешће уочавају приликом самопрегледа груди - закључује др Костадиновић.

Цисте представљају најчешћи вид бенигних промена, а уколико дође до њихове упале, оне се празне иглицом, након чега се извлачи течност. У највећем броју случајева, цисте се не враћају. У безопасне појаве спадају и фиброаденоми, односно чворићи који се јављају у млађој животној доби, не повећавајући вероватноћу појаве карицинома. Ипак, уколико дође до њиховог убрзаног раста, фиброаденоми подлежу биопсији и хируршкој интервенцији.

н Љубица Петровић

Фото: МедиГроуп