Повећан број миграната у Србији, расту и ризици по њихову безбедност

Према проценама те организације, дневно у земљу уђе између 80 и стотину људи, од којих се неки задржавају у Прешеву, на југу централне Србије, где се пријављују и затим смештају у центрима, али већина наставља пут даље ка северу, крећући се главним саобраћајницама, пругом или пешке, често уз помоћ кријумчара.

"Људе можете видети поред аутопута како иду ка Београду, што су сигнали да притисак расте. Задржавање у земљи је прилично кратко, јер већ после неколико дана мигранти покушавају да напусте Србију", наводи Ђуровић.

Жеља миграната да се домогну Запада подстиче кријумчаре, тако да се широм Србије, не само у Војводини, већ и у Крушевцу, Ћуприји, Нишу и другим градовима, крећу ка западу камиони с мигрантима, који ризикују свој живот скривајући се у њима у покушају пређу границу.

Из тог разлога дужа су и задржавања на границама, будући да европске земље покушавају да зауставе такве врсте миграције.

Ђуровић подсећа да су све чешћа илегална враћања, односно "гурања" миграната из правца Хрватске, Мађарске и БиХ, тако да се дешава да један човек више пута бива враћен назад у Србију када пређе границу.

"Ситуација је озбиљна, многи људи ризикују живот, расте и број криминалних радњи и кријумчара", упозорава Ђуровић.

Он наводи да Србија у овом тренуку својим смештајним капацитетима може да одговори на притисак миграната, али да ће се и то променити ако се повећа њихов број.

Говорећи о смртним случајевима и повредама, Ђуровић каже да је тешко евидентирати тачан број несрећа, јер се многе од њих догађају без знања шире јавности.

Мигранти су више пута страдали у рекама или од удара струје док су покушавали возом да пређу у Мађарску, наводи Ђуровић и подсећа да је смрт двојице миграната у цистерни у Новом Саду последњи у низу трагичних инцидената.

Упитан шта, према његовом мишљењу, држава може да уради, Ђуровић каже да је веома важно да мигранти добију праве информације на свом језику о начину смештаја и боравку у Србији, опасностима, као и транспорту.

Потребно је обезбедити смештајне капацитете, смањити бирократске процедуре и обезбедити ефикаснију и лакшу регистрацију за те људе, јер је највећи број миграната у транзитним камповима, где им није регулисан статус и невидљиви су за систем, што их гура у руке кријумчара.

"Ако су несигурни у Србији, дефинитивно постају жртве", истиче Ђуровић.

Он додаје да мигрантима није лако да пређу границу и изађу из Србије, да су последице неуспелих покушаја велике и драматичне и за њих, али и за српски систем, јер те људе, када их врате повређене, претучене и животно угрожене, поново дочекују српске институције, које настављају борбу против кријумчара, криминала.

"Морамо да имамо активну улогу, пре свега због заштите тих људи, али и интереса нашег друштва", истакао је Ђуровић.