ПОКУШАЛИ СУ ПРОБОЈ, ГРУПА ЗАРОБЉЕНИКА УСТАШКОГ ЛОГОРА СМРТИ У ЈАСЕНОВЦУ-ДОЊА ГРАДИНА У НДХ У Србији се обележава Дан сећања на жртве Холокауста

У Меморијалном центру "Старо сајмиште“ који је успостављен управо на месту злогласног логора, поред изасланика председника, венце ће положити потпредседник Владе Србије и министарка културе Маја Гојковић, члан Привременог органа Града Београд Никола Никодијевић, представници Музеја жртава геноцида, Меморијалног центра „Старо сајмиште“, Савеза јеврејских општина Србије, Националног савета Ромске националне мањине, Удружења грађана за неговање антифашистичких традиција и представници дипломатског кора у Србији.

Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату јесте државни празник, односно дан сећања, који се обележава у Србији сваке године, 22. априла.

Дан сећања обележава се као спомен на 22. април 1945. године и пробој групе заробљеника усташког логора смрти у Јасеновцу-Доња Градина у НДХ, а посвећен је свим Србима, Јеврејима и Ромима страдалим у масовним и нечовечним убиствима током Другог светског рата.

Тог дана је 600 од укупно 1.073 још увек живих логораша напало усташку стражу и кренуло у пробој који је преживело само њих 91.

Изабрано руководство Организационог одбора за обележавање злочина геноцида НДХ

БАЊАЛУКА: Према оквирном програму Духовна академија у Козарској Дубици и централна манифестација у Спомен-подручју Доња Градина биће одржани 12. маја ове године.

Тим поводом председник Републике Српске Милорад Додик председавао је данас, у Палати Републике, првом седницом Организационог одбора за обележавање парастоса и помена жртвама злочина-геноцида Независне Државе Хрватске у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту Доњој Градини.

На седници су изабрани председник и потпредседници Организационог одбора и именовани чланови Извршног одбора, те утврђен оквирни програм парастоса и помена жртвама злочина-геноцида.

Преостала 473 логораша, који због немоћи и болести нису учествовали у пробоју, убијена су и спаљена заједно са логорским објектима.

Истог дана, извршен је пробој логораша Кожаре, радног дела логора у самом месту Јасеновац. Од 167 логораша, 11 је преживело. Партизани су у логор ушли тек почетком маја 1945.

Концентрациони логор „Јасеновац” једно је од највећих стратишта у Другом светском рату. Од 1941. до 1945. године у том логору убијено је стотине хиљада цивила, највећим делом Срба, као и Јевреја и Рома укључујући и десетине хиљада деце (логор у Јастребарском).

 Осим логора смрти у Јасеновцу-Доња Градина, логор је обухватао више локалитета на територији Хрватске и Босне и Херцеговине.

На Споменик жртвама геноцида у комплексу некадашњег нацистичког логора смрти "Старо сајмиште" венце ће положити и представници Града Београда, Музеја жртава геноцида, Меморијалног центра "Старо сајмиште“, Националног савета Ромске националне мањине, амбасаде Немачке, Удружења грађана и дипломатског кора.

Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов поручио је, поводом Дана сећања на жртве Холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату, да исказује најдубљи пијетет страдалим невиним жртвама и нагласио да оне никада не смеју да буду заборављене.

"Дужност и обавеза свих нас, као одговорних чланова друштва, јесте да чувамо сећање на жртве холокауста и геноцида и друге жртве фашизма у Другом светском рату, да сећања и свест о погубности мржње и нетолеранције преносимо на наредне генерације и тиме осигурамо будућност у којој владају мир, толеранција, разумевање и прихватање различитости", рекао је Жигманов, наводи се у саопштењу ресорног министарства.

Министар је нагласио да страдања невиних и ужаси Другог светског рата треба да буду опомена да само доследна и бескомпромисна борба против расне, верске, националне и сваке друге нетолеранције, против говора мржње и сваког облика насиља, те истрајна посвећеност неговању толеранције и уважавања различитости, могу да буду гаранција да се таква злодела никада више неће поновити.

Да опростимо морамо, да заборавимо не смемо - главна је порука са данашњег скупа у Народној библиотеци Србије одржаног на национални Дан сећања на жртве Холокауста, геноцида и друге жртве нацизма и фашизма у Другом светском рату.

Историчари су подсетили да се овај дан обележава у знак сећања на пробој заточеника у усташком логору Јасеновац, 22. априла 1945. године.

Директор Музеја жртава геноцида Дејан Ристић рекао је да је од 1.000 логораша који су кренули у пробој, њих свега око 90 успело да се домогне слободе.

"Пробојем из логора у Јасеновцу престало је да постоји то гротло људске мржње и патње", истакао је Ристић и додао да се Јасеновац, иако не по бројности страдалих, у светској историографији сматра најбруталнијим губилиштем у читавој Европи у Другом светском рату.

Управо бруталност и острашћеност је оно што, према речима Ристића, карактерише геноцид који је спроведен у Независној држави Хрватској, као и то да је геноцид спроведен на целој територији НДХ.

"Он је био потпуно бруталан и после толико деценија људском уму незамислив", објаснио је Ристић и додао да су усташе убијали Србе у својим домовима, на њивама, на улицама, у школама и на свим другим јавним местима.

Он појашњава да је то једина територија где је геноцид почињен над три народа, над Србима, Јеврејима и Ромима.

"Злочин је спроведен брутално, стихијски и на начин да просто занемите", рекао је директор Музеја жртава геноцида и подвукао да је НДХ једина земља у Европи која је мимо нациста самостално оснивала логоре смрти, а да је то била и једина држава у свету која је оснивала логоре смрти за децу.

Једина "кривица" жртава је, како је рекао Ристић, то што су били друге народности и вере.

Подсећа да смо ми народ страдалника и народ победника и да нисмо ишли добровољно на клање, да смо имали најснажнији покрет отпора у Другом светском рату.

"Управо зато не смемо да вршимо насиље над другима већ да будемо светило у једном полумраку који карактерише епоху у којој живимо", напоменуо је Ристић.

Каже да је исувише оних који негирају и умањују размере геноцида, а да се томе треба супроставити знањем и културом сећања.

Он додаје да постоје снаге у свету које покушавају да стигматизују читаве народе, да успоставе хијерархију злочина и жртава како би се одређене жртве ставиле на пиједестал апсолутних жртава, а да друге буду деградиране иако су страдали у истим околностима и на истој територији 

"Томе се Музеј жртава геноцида оштро супроставља. Имамо право да памтимо и обавезу да не заборавимо", истакао је Ристић.

Министарка просвете Славица Ђукић Дејановић рекла је да имамо обавезу према жртвама да се на неупитан и веродостојан начин утврде чињенице како страдања не би била заборављена.

"Данас би све државе света, више него икада пре, требало да раде на неселективној култури сећања што подразумева неселективно памћење жртава. Неговање културе сећања представља нашу обавезу и опомену за будуће генерације како се таква недела не би више никада поновила", рекла је Ђукић Дејановић и похвалила је рад Музеја жртава геноцида који траје већ 32 године.

Каже да је тај музеј јединствена институција у Србији и југоисточној Европи, да чува историјску грађу и наше национално сећање на појединачне и групне жртве злочина геноцида.

"Међу више од 200.000 јединица прворазредне и вредне историјске грађе које овај Музеј баштини налазе се документа, фотографије, лични предмети, спискови жртава, сведочења, оружје, војна опрема и све оно што је важно за развој објективне културе сећања у нашем друштву", рекла је министарка.

Она каже да министарство просвете пружа системску подршку наставницима и ученицима који реализују наставне и vannastavnе активности посвећене теми прошлих ратова уз пијетет према жртвама свог, али и свих других народа.

"Неговање културе сећања представља нашу обавезу како бисмо остварили културу мира која нас обавезује у садашности и у будућности. Управо зато образовни систем игра снажну улогу у том драгоценом процесу", напоменула је Ђукић Дејановић.

О самим усташким злочинима говорио је и историчар Вељко Ђурић који је геноцид у НДХ окарактерисао као "оргије насиља" и примитивизма.

"Немци су после рата доживели денацификацију. По истој логици, Хрвати су морали да прођу деусташизацију. Уместо тога понуђена је политика братства и јединства, тј. релативизације и заборава злочина", рекао је Ђурић и изразио сумњу да ли је до тога дошло договором комунистичких власти и усташког поглавника.

Управитељ Фондације Музеја жртава геноцида Станко Дебељаковић рекао је да фондација помаже и подржава велики број пројеката и установа културе које се баве проучавањем историјских чињеница о геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима.

"Између наше културе сећања и туђе културе заборава стоји реалност која нашим прецима није дозволила и није дала право на живот. Потрудимо се да не заборавимо како се лако слобода губи, а са коликим жртвама се она осваја", закључио је Дебељаковић.