Покренута акција пријављивања давалаца матичних ћелија

Често је трансплантација матичних ћелија једини пут ка излечењу болести као што су акутна леукемија, апластична анемија, имуне дефицијенције, урођени поремећаји метаболизма и других, иначе већина оболелих неће преживети. Међутим, свега 30 посто болесника има подударног даваоца матичних ћелија у оквиру своје породице, па несродни даваоци уписани у Регистар преостају као једина могућност.

Из ових разлога, Институт за трансфузију крви Србије, у оквиру којег се и налази Регистар давалаца матичних ћелија хематопоезе Србије, покренуо је националну кампању “Ослони се на мене” како би се повећао број уписаних давалаца у Регистар и подигла свест јавности о значају постојања самог Регистра.

Безбедно и безболно

Давање матичних ћелија је потпуно безбедно и безболно. Уколико се установи да је давалац из Регистра подударан са пацијентом коме су потребне матичне ћелије, позива се у даљу процедуру. Пријављивање у Регистар не обавезује и само давање матичних ћелија хематопоезе, све се своди на принцип добре воље и људску жељу да се помогне. Матичне ћелије се могу прикупити на два начина, из периферне крви и из бедрене кости.

Давалац је тај који бира начин на који ће дати матичне ћелије. Уколико је давалац подударан са неким од оболелих и прихвати да уђе у даљу процедуру, обавља се лекарски преглед и након тога се приступа издвајају матичних ћелија.

У данашње време, матичне ћелије се прикупљају у највећем броју случајева из периферне крви, сама процедура је комфорна за даваоца, траје пар сати и врло је слична давању крви.

Др Глорија Благојевић из Института за трансфузију крви, напомиње да поред Београда, представници Института спроводе кампању и у осталим градовима широм Србије, а сада је на реду Суботица.

У оквиру “Такмичарског сајма”, Суботичани су протекле суботе већ имали прилику да се инфомишу о значају постојања несродних давалаца у нашем Регистру, као и да приступе Регистру давалаца матичних ћелија хематопоезе Србије. Акција је подржана и од стране спортског удружења “Хоризонт”, који је уједно и организатор 5. Суботичког полумаратона – „Трчи кроз историју”, а који се одржава дан касније. Такође, и у недељу 28. августа, на сам дан одржавања трке, учесници полумаратона, као и сви други присутни грађани, моли су да се упишу у Регистар. Сам чин приступања Регистру изискује свега пет минута времена и једну малу епрувету крви узету из периферне вене. Читава процедура свакако не умањује физичку спремност тркача, напротив, може само појачати такмичарски дух сазнањем да можете некоме дословно спасити живот, истакла је др Благојевић.

Да би се за што већи број наших болесника пронашао одговарајући давалац, потребно је најмање 100.000 пријављених давалаца у Националном регистру, а тренутно је тај број око 11.500 уписаних. Из тог разлога се пацијенти у Србији ослањају на Светски регистар и хумане грађане других  држава, пре свега из Немачке, Турске, Пољске, Израела и других земаља, који донирају матичне ћелије нашим оболелим суграђанима.

Међутим, тражење несродног даваоца у иностранству, преко Светског регистра, додатно успорава процес излечења, чиме се и умањују шанса за преживљавање пацијента. На жалост, за један број оболелих давалац се никада не пронађе, па самим тим, шансе за њихово преживљавање не постоје.

Процедура уписа у Национални регистар

Регистру могу да приступе здраве особе које имају између 18 и 45 година, које не болују од тешких обољења срца, плућа и бубрега, малигних и аутоимуних обољења.

Процедура пријаве се састоји од попуњавања једноставног формулара и давања узорка крви из вене, као када се вади узорак за анализу крвне слике. Након тога на кућну адресу, пријављеној особи стиже персонализована картица која потврђује да је уписана у Регистар и под којим бројем.

Када се једном пријави, подаци о тој особи остају у Регистру док не напуни 60 година.

Др Благојевић истиче да, иако кампања траје свега неколико месеци број новопријављених давалаца расте, што говори у прилог томе да раде праву ствар.

За три месеца је уписано више од 1.500 нових давалаца, а то је до скоро био неки трогодишњи просек пријављених. Што је више уписаних у Србији, то су веће шансе да се подударни давалац нађе у границама наше државе, закључила је др Глорија Благојевић.

Љ. Петровић