Педијатри стари 55 година, немају времена за превентиву

Да ли се размишља о увођењу лекара примарне здравствене заштите с компетенцијама које би одговарале породичном лекару, питање је које су поставили аналитичари Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, у студији „Анализа ванболничких установа и примарне здравствене заштите”, у којој је фокус стављен на здравствену заштиту деце, која се последњих година, због одлива стручног кадра и забране запошљавања у јавном сектору, суочава с великим проблемима. Само ове године 250 педијатара иде у пензију, суморни су подаци који указују на озбиљан проблем.

Примарна здравствена заштита у Србији се обезбеђује у 158 домова здравља који чине њено језгро, са развијеном мрежом здравствених станица и амбуланти, чиме се обезбеђује структурна доступност и приступачност, тј. да приступ не буде удаљен више од 15 минута. Примарну здравствену заштиту у дому здравља грађани остварују преко изабраног лекара, који је доктор медицине или доктор медицине специјалиста за област опште медицине, односно специјалиста медицине рада; доктор медицине специјалиста педијатрије; доктор медицине специјалиста гинекологије и доктор стоматологије. У систему здравствене заштите 31. децембра 2015. било је запослено 107.980 радника, од тога је доктора медицине било 20.450, а здравствену заштиту деце у у службама за предшколску децу пружало је 709 лекара у Србији (укључујући и лекаре у развојном саветовалишту), од тога 165 у Војводини.

Лоше снабдевање вакцинама руши поверење у лекаре

На округлом столу Удружења педијатара Србије „Борба за имунизацију”, одржаном у јуну ове године, као главне препреке и проблеми који угрожавају спровођење вакцинације стручњаци Удружења и Министарства здравља истакли су неправовремено и недовољно снабдевање вакцинама за планирани број деце. То, кажу педијатри, доводи до прекида у ланцу вакцинације, због чега је вакцина компромитована код родитеља, али и међу лекарима. Осим тога, све израженији недостатак педијатара у домовима здравља и појачано оптерећење лечењем угрожава спровођење имунизације, као и друге превентивне активности. Педијатри су као лоше означили и увођење изабраног лекара, од 2007. године, због чега су реорганизовали вакцинални пунктова у предшколским и школским диспанзерима. Све то довело је до смањења обухвата вакцинацијом, нарочито код школске деце. Проблеми у сарадњи с родитељима и у комуникацији с јавношћу све су учесталији због родитељске забринутости или неодговорности, а коју подстичу незнање и штетне информације које преко многих медија шире противници имунизације из различитих побуда (антивакцинални лоби).

Како се каже у извештају, годишња оптерећеност лекара, односно просечан број посета по лекару био је 5.908 у Србији, 6.066 у Војводини и 5.860 у централној Србији, што представља 94 посто, 96 посто и 93 посто испуњења стандарда годишње мере извршења, у односу на Правилник о ближим условима за обављање здравствене делатности у здравственим установама и другим облицима здравствене службе. Према овом правилнику, предвиђен је један лекар специјалиста педијатрије на 850 малишана старих до шест, уз остварених 30 посета дневно и 6.300 годишње код лекара. Према подацима, оптерећеност лекара бројем предшколске деце једино у Средњебанатском округу приближно је у складу с Правилником. У свим осталим окрузима ова оптрећеност је мања: просечан број деце узраста 0–6 година на једног лекара износио је 652 у Србији, 751 у Војводини и 622 у централној Србији. Дневна оптерећеност лекара са преко 30 посета изражена је у 4 округа, при чему је највећа у Сремском и Расинском округу где износи 33 посете. Од осталих округа већа је у Нишавском округу и у граду Београду.

Свако дете старо до шест година у Србији је у просеку девет пута годишње било код педијатра. Од тога седам пута је долазило код лекара због дијагностике и лечења неког обољења или стања, а свега два пута због превентивне услуге, од којих је најчешћа вакцинација. Приметан је и тренд смањивања броја посета лекару, што може да укаже на отпор вакцинацији, али и на свест родитеља да вирозе не треба лечити у домовима здравља, већ треба реаговати тек кад температура одбија да спадне после три дана.

Што се школске деце тиче, ситуација је нешто другачија. Здравствену заштиту школске деце у 2015. у службама за школску децу пружало је 681 лекара у Србији (укључујући и лекаре у саветовалишту за младе), од тога 168 у Војводини.

Годишња оптерећеност лекара, односно просечан број посета по лекару био је 5.612 у Србији, 6.170 у Војводини и 5.430 у централној Србији, што представља 89 посто, 98 посто и 86 посто испуњења стандарда годишње мере извршења, у односу на Правилник према коме је потребан један лекар специјалиста педијатрије на 1.500 школске деце, 30 посета дневно и 6.300 годишње. Просечан број деце школског узраста 7–19 година на једног лекара износи 1.354 у Србији, 1.469 у Војводини и 1.316 у централној Србији. Лекари у Војводини више су оптерећени у однсу на колеге из остатка Србије: највише посла имају доктори у  Севернобачком, Средњебанатском, Јужнобанатском и Јужнобачком округу. У централној Србији, већа оптерећеност је само у Рашком округу, а најмања у Пиротском, Борском, Браничевском и Поморавском округу, где, по статистици, има и највећих миграција и најмање деце.

Према „Батутовим” подацима, школарци у просеку код лекара иду 4 пута годишње, од тога 3,6 пута због дијагностике и лечења неког обољења или стања, а свега 0,5 због превентивне услуге. До 2013. бележи се смањење оптерећености лекара, а онда она почиње озбиљно да пада, кажу стручњаци у „Батуту”. Овај пораст оптерећености се може објаснити тиме што је број лекара у здравственој заштити школске деце у Србији за 47 лекара мањи у оносу на 2014. годину.

И. В.