Пашалић: Грађани се плаше да пријаве еколошке проблеме

То показује да се ти проблеми не препознају довољно и да је потребно значајно јачање свести грађана када је ова област у питању, речено је данас на конференцији у Београду.



Заштитник грађана Зоран Пашалић рекао је да се месечно тој институцији јави један до двоје грађана који се жале на стање у овој области и да је стекао утисак да су грађани упућени, али да се плаше да се отварањем оваквих проблема замерају моћним људима у својој средини и да ће имати одређене последице због тога.



"То сам више пута чуо, и важно је да постоји свест о томе да се решавањем овог проблема решавају и многи други проблеми", рекао је Пашалић на конференцији "Заштитимо грађане и грађанке" коју је Заштитник грађана организвао уз подршку мисије ОЕБС.



Он је рекао да су у многим местима грађани изложени различитим еколошким проблемима, и материјама токсичне врсте."Месечно се једно или двоје жали на ову област", рекао је Заштитник грађана и додао да су се до сада тој институцији обраћали грађани изоколине Лознице, Зајечара, Ниша, а недавно и становници Земун поља.



Он је рекао да грађани цешто страхују и да када их пита из ког разлога се нису обраћали надлезнима у свом граду, најчешће кажу да су се плашили.



"Порекло еколошких проблема долази од појединаца или група, а све је то у вези са неким послом, а тај посао има везе са новцем, ти путеви се даље често не знају и то је та спрега..", објаснио је Пашалић.



Он је указао да као дугогодишњи судија не може без доказа ништа да тврди и да се Заштитник грађана обраћао истражним органима за случајеве где су проблеми толико радикализовани да би шире морало да се узме учешће.



Тамо где се то може решити на нивоу локала, мислим да ћемо на нивоу таквог односа решити пролеме, рекао је Пашалић.Он је дао предлог да се договори заједничка платформа у оквиру које би се истичали и добри и лоши пример у области екологије.



Шеф Мисије ОЕБС у Србији Андреа Орицио рекао је да је ова област од кључног значаја за заштиту људских права.Он је додао да Србија настоји да испоштује међународе обавезе имајући у виду да је један од циљева чланство у ЕУ и да је важна и импелментација која је натежи део.Он је указао и да је важно што је почетком ове године донета прва пресуда за еколошки криминал.



"Заштита животне средине подразумева учешће свих релевантних актера, а улога независних државних институција је од кључне важности. Неопходно је да утичемо на свест гајана, али и других актера о спровођењу правде у области животне средине", рекао је Орицио.



Срђан Матовић из Удружења "Архус центар" Крагујевац каже да су се обраћали и указивали на проблеме надлежнима, у вези са загађењима у околини рудника и топонице олова у Зајачи, код Лознице, затим проблемом јаловине код Крупња, високонапонским далеководима у насељу Радмиловац, пожара на депонији Винча...



"Те случајеве смо представили и надам се да ћемо наредних година бити у прилици да чујемо да се већи број грађана обраћа Заштитнику грађана", рекао је Матовић и додао да је од 2007. до данас на адресу Заштитника грађана стигло 499 притужби и да се један одсто укупних захтева односи на заштиту животне средине.



"Сматрамо да је тај број у односу на величину проблема мали, али да ипак показује да грађани не препознају довољно те проблеме и да треба да буду информисани и свесни да на овај начин могу да затраже подршку", рекао је Матовић.

Триван: Циљ је да 41 проценат Србије буде под шумама

Србија проблем загађења ваздуха настоји да реши пошумљавањем и такав начин решавања овог проблема пренела је учесницима Прве министарске конференције "Иновативна решења за борбу против загађења" коју организује "УН Енвиронмент" програм - УНЕТ.

"Шумама морамо газдовати као ресурсом и зато желимо да 41 одсто Србије буде пошумљено", рекао је Триван на скупу.

Он је подсетио да је Србија пошумљена 27 процената што је, каже, врло добро, али је указао да је проблем Војводина, где је пошумљено 6 до 7 одсто.

Како је рекао, ради се на проналажењу начина како да се тај проценат пошумљености у Војводини повећа.

На дводневном скупу који је у Београду окупио представнике 20 земаља јужне и југоисточне Европе размењена су искуства и иновације на пољу заштите животне средине као и предлози како да се решавају проблеми загађења природе у овим државама.