Pašalić: Građani se plaše da prijave ekološke probleme

To pokazuje da se ti problemi ne prepoznaju dovoljno i da je potrebno značajno jačanje svesti građana kada je ova oblast u pitanju, rečeno je danas na konferenciji u Beogradu.



Zaštitnik građana Zoran Pašalić rekao je da se mesečno toj instituciji javi jedan do dvoje građana koji se žale na stanje u ovoj oblasti i da je stekao utisak da su građani upućeni, ali da se plaše da se otvaranjem ovakvih problema zameraju moćnim ljudima u svojoj sredini i da će imati određene posledice zbog toga.



"To sam više puta čuo, i važno je da postoji svest o tome da se rešavanjem ovog problema rešavaju i mnogi drugi problemi", rekao je Pašalić na konferenciji "Zaštitimo građane i građanke" koju je Zaštitnik građana organizvao uz podršku misije OEBS.



On je rekao da su u mnogim mestima građani izloženi različitim ekološkim problemima, i materijama toksične vrste."Mesečno se jedno ili dvoje žali na ovu oblast", rekao je Zaštitnik građana i dodao da su se do sada toj instituciji obraćali građani izokoline Loznice, Zaječara, Niša, a nedavno i stanovnici Zemun polja.



On je rekao da građani cešto strahuju i da kada ih pita iz kog razloga se nisu obraćali nadleznima u svom gradu, najčešće kažu da su se plašili.



"Poreklo ekoloških problema dolazi od pojedinaca ili grupa, a sve je to u vezi sa nekim poslom, a taj posao ima veze sa novcem, ti putevi se dalje često ne znaju i to je ta sprega..", objasnio je Pašalić.



On je ukazao da kao dugogodišnji sudija ne može bez dokaza ništa da tvrdi i da se Zaštitnik građana obraćao istražnim organima za slučajeve gde su problemi toliko radikalizovani da bi šire moralo da se uzme učešće.



Tamo gde se to može rešiti na nivou lokala, mislim da ćemo na nivou takvog odnosa rešiti proleme, rekao je Pašalić.On je dao predlog da se dogovori zajednička platforma u okviru koje bi se ističali i dobri i loši primer u oblasti ekologije.



Šef Misije OEBS u Srbiji Andrea Oricio rekao je da je ova oblast od ključnog značaja za zaštitu ljudskih prava.On je dodao da Srbija nastoji da ispoštuje međunarode obaveze imajući u vidu da je jedan od ciljeva članstvo u EU i da je važna i impelmentacija koja je nateži deo.On je ukazao i da je važno što je početkom ove godine doneta prva presuda za ekološki kriminal.



"Zaštita životne sredine podrazumeva učešće svih relevantnih aktera, a uloga nezavisnih državnih institucija je od ključne važnosti. Neophodno je da utičemo na svest gajana, ali i drugih aktera o sprovođenju pravde u oblasti životne sredine", rekao je Oricio.



Srđan Matović iz Udruženja "Arhus centar" Kragujevac kaže da su se obraćali i ukazivali na probleme nadležnima, u vezi sa zagađenjima u okolini rudnika i toponice olova u Zajači, kod Loznice, zatim problemom jalovine kod Krupnja, visokonaponskim dalekovodima u naselju Radmilovac, požara na deponiji Vinča...



"Te slučajeve smo predstavili i nadam se da ćemo narednih godina biti u prilici da čujemo da se veći broj građana obraća Zaštitniku građana", rekao je Matović i dodao da je od 2007. do danas na adresu Zaštitnika građana stiglo 499 pritužbi i da se jedan odsto ukupnih zahteva odnosi na zaštitu životne sredine.



"Smatramo da je taj broj u odnosu na veličinu problema mali, ali da ipak pokazuje da građani ne prepoznaju dovoljno te probleme i da treba da budu informisani i svesni da na ovaj način mogu da zatraže podršku", rekao je Matović.

Trivan: Cilj je da 41 procenat Srbije bude pod šumama

Srbija problem zagađenja vazduha nastoji da reši pošumljavanjem i takav način rešavanja ovog problema prenela je učesnicima Prve ministarske konferencije "Inovativna rešenja za borbu protiv zagađenja" koju organizuje "UN Environment" program - UNET.

"Šumama moramo gazdovati kao resursom i zato želimo da 41 odsto Srbije bude pošumljeno", rekao je Trivan na skupu.

On je podsetio da je Srbija pošumljena 27 procenata što je, kaže, vrlo dobro, ali je ukazao da je problem Vojvodina, gde je pošumljeno 6 do 7 odsto.

Kako je rekao, radi se na pronalaženju načina kako da se taj procenat pošumljenosti u Vojvodini poveća.

Na dvodnevnom skupu koji je u Beogradu okupio predstavnike 20 zemalja južne i jugoistočne Evrope razmenjena su iskustva i inovacije na polju zaštite životne sredine kao i predlozi kako da se rešavaju problemi zagađenja prirode u ovim državama.