ОВО ЈЕ НАЈТУЖНИЈИ ПАС У ХРВАТСКОЈ Одбачен, у страху, чека да га НЕКО СПАСЕ ИЗ АЗИЛА (ФОТО)

Наравно да су несрећнији они јадници и јаднице који спавају на хладном бетону, у свињцу, на хладном, они који немају шта да једу или пију, који трпе злостављање...

Али, Треф није требало да буде у тој групи несрећника.Тај момак једном је био на улици, дошао је у осјечки азил и потом пронашао дом пун љубави. Махнуо је репићем кад је за њим зазвонило азилско звонце, оно које увек звони кад се неко удоми, и отапкао са својом власницом у боље сутра.

Било је то његово збогом Неметину, и тако је и требало бити. Ми бисмо можда о њему писали, али само ако би, рецимо, напунио 18 година. Или спасио своје власнике од опасности.

Али, о Трефу пишемо јер је од јуче опет у азилу. Не жели да изађе из бокса да обави шта треба. Режи на раднике, тресе се од страха. Не зна он шта је направио, шта му се збило, зашто је на том месту где лаје 180 паса, где су његови вољени људи....

Уверен је да им се нешто страшно догодило, сасвим сигурно, јер знамо какви су пси. Они не разумеју да их њихови вољени власници могу само тако оставити. Као врећицу смећа у којој се, рецимо, налазе наше драге патике. Пуно смо у њима ходали свијетом, биле су нам драге, али нам више не требају, па их оставимо крај контејнера. Можда ће усрећити неког мање срећног од нас, мислимо ако смо хумани, док остављамо врећицу.

Е па то су урадили Трефови власници. До прекјуче био је он нормалан, срећан пас. Онда се све променило.

- Гледам пред собом упитник и уговор који су потписали за њега и тако ме боде у очи питање које гласи ‘Због којих ситуација бисте се одрекли власништва над псом? Примери: селидба, развод брака, превише трошкова, долазак детета у породицу, здравствени разлози...‘ и у њен одговор ‘Не постоји таква ситуација‘. Па опет, Треф је у азилу због доласка детета у породицу. Оставили су га као да никад није ни био њихов и још су се с нама свађали јер нису хтели да плате накнаду за враћање (да, кад удомљавате пса не плаћате ништа, али платићете ако ће тај пас због вас бити опет остављен) - каже волонтерка азила.

Код своје дојучерашње породице Треф је био срећан - живео је у стану, играо се, јурио за лоптицом... Сад се тресе у боксу, а запослени муку муче шта да ураде.

Трефу тренутно траже ‘кумове‘, који ће му финансијски олакшати боравак у азилу, а онда, кад се мало навикне на нове животне околности, и нови дом. Онај прави, дом с великим Д, онај у којем му срце неће бити сломљено. Онај у којем се неће нити сећати да су некад негде постојали људи који су га оставили попут старих патика уз контејнер.

Јутарњи лист