ОТКРИВАМО КО ВОДИ НАШУ ПОЉОПРИВРЕДУ Ево ко се више пријављује за пројекте

Иако број жена у пољопривреди расте, ипак се намеће питање да ли је разлог томе то што жене у последње време добијају веће државне подстицаје, посебно ако је газдинство пријављено на њих. Чланови синдиката разлог виде у генералном мањку радне снаге, док представници удружења за економско оснаживање жена сматрају да је прича о томе превише исфорсирана и да у пракси то и није баш тако.

Из министарства наводе да подаци из регистра пољопривредних газдинстава показују да су у Србији махом мушкарци носиоци пољопривредних сеоских домаћинстава.

– Од укупно пријављених број жена носиоца породичног пољопривредног газдинства је 122.534, док је укупан број жена које су пријављене у својству члана регистрованог породичног газдинства 223.957. Подстицајне мере, које спроводи Министарство пољопривреде преко Управе за аграрна плаћања, свакој жени која је носилац пољопривредног сеоског домаћинства омогућава да под истим условима и са истом висином подстицаја конкурише за средства као и њен мушки колега – наводе из министарства.

Додају да је кандидатима на располагању око 40 правилника који покривају сваки део пољопривредне производње.

– Жене се чешће проналазе у областима органске, пластеничке производње поврћа и цвећа, прераде пољопривредних производа, пчеларству и сличним гранама, као и у области сеоског туризма – набрајају у министарству.

Ипак, како би подстакли укључивање већег броја жена, приликом доделе средстава по мерама националног програма подстицаја које се спроводе по основу конкурса, њима се дају додатни бодови.

– Женама, али и физичком лицу са пребивалиштем које је на подручју са отежаним условима рада у пољопривреди, као и онима који су навршили највише 40 година живота у текућој години, омогућен је и олакшан приступ изворима финансирања и повољнији услови за кредитну подршку. Такође, жене додатне бодове добијају и у оквиру ИПАРД програма, кроз мере један и седам – наводе надлежни.

Да жене у Србији све више морају да преузимају и послове који су иначе својствени мушкарцима, подсећају у Асоцијацији слободних и независних синдиката Србије.

– Разлоге за то треба тражити у све већем одласку радне снаге у иностранство. То сигурно доводи, не само у пољопривреди, већ и у многим гранама привреде, до неупоредиво већег учешћа жена у свим радним процесима. А када је тако, оне једноставно користе прилику за помоћ државе. То и није тако лоше, јер се жене боре за равноправност, сигурност и независност, теже да се у економском смислу што више оснаже – наглашава Ранка Савић, председница асоцијације.

У удружењу „Удахни живот” које се, између осталог, бави и економским оснаживањем жена на селу, признају да је у пољопривреди више жена, али само на папиру.

– Наше информације са терена показују да у стварности није тако. Та прича је форсирана од мушких чланова породице, да би се добиле субвенције и подстицаји. Јер, жене лакше пролазе на таквим конкурсима – открива Љиљана Гусић, председница удружења.

Наводи да у пољопривредној пракси жене нити желе нити могу толико да буду активне. Углавном су убеђене да су недовољно способне да доносе правилне одлуке и да тај посао није за њих.

– У суштини, проблем је и до жена и до мушкараца, јер жене нису довољно едуковане за те послове и немају довољно самопоуздања. Мушкарци их користе да би пољопривредно газдинство лакше могло да се домогне помоћи државе – сматра Гусићева.

Годишњи извештај о спровођењу ИПАРД програма за 2022. показује да су осетљиве категорије корисника ових подстицаја (млади пољопривредници и жене), са поднета 1.792 захтева, оствариле учешће од 62,5 одсто у укупном броју поднетих захтева.

– За осетљиве категорије корисника до краја 2022. донето је 867 решења о одобравању пројекта. У оквиру мере један жене носиоци пољопривредних газдинстава поднеле су 492 захтева, што је 34,4 одсто укупног броја. Учешће жена носилаца пољопривредних газдинстава у укупно захтеваним трошковима за меру један износило је 16,2 процента – наводе из Министарства пољопривреде.

Као и у случају младих пољопривредника, највећи број захтева жена поднет је у оквиру четвртог јавног позива за набавку новог трактора – 135, док се убедљиво највећи износ захтеваних трошкова односио на шести позив у оквиру мере један који је био намењен опремању и изградњи објеката и набавци механизације. Поред тога, у оквиру мере седам жене потенцијалне кориснице ИПАРД подстицаја поднеле су укупно 309 захтева (51,1 одсто од укупног броја поднетих захтева у оквиру ове мере), а одобрено је 87.

agrotv.net