ОТИШЛИ ИЗ СЕЛА, ШКОЛОВАЛИ СЕ И ПОСТАЛИ ВРСНИ ИНТЕЛЕКТУАЛЦИ АЛИ СЕ ВРАЋАЈУ У РОДНО МЕСТО И ОКУПЉАЈУ ИСПОД ЈЕДНИГ ДРВЕТА Оскоруша у Липници код Чачка је завет традиције и чувар житеља села (ФОТО)

ЧАЧАК: Иако јако стар, та обичај код српског народа задржао се и данас. Оскоруша је у чачанском селу Липница вишевековни запис и молитва верујућем народу тог места, посебно на дан Духовског уторка када обележавају трећу Свету Тројицу сеоску славу, односно обетину или заветину.

Око овог записа окупљају се мештани како би прославили сеоску славу и исто тако показали колико им је ово свето место битно. Свештеник парохије, као и сваке године освештао је запис и прошао селом са литијама.

Испод крошњи старе оскоруше окупили су се и умни људи села који су својим присуством дали на значају великом празнику, а многи од њих деценијама већ живе у другим градовима Србије, али су нашли време као непроцењиву вредност да га посвете својим коренима, вери и традицији. Међу значајним људима, сеоској слави присуствовао је отац Пајсије, игуман манастира Стјеник из суседне Бањице, једне од највећих српских светиња.

Ненад Сокић је пре више од четири деценије отишао на школовање и службени рад далеко од родног краја. Данас је оно што га највише инспирише донео под стару оскорушу, као и обележје на коме ће свако ко прође овим путем моћи да се информише да поред липа, шљива и јабука Липница има јединствено вишевековно стабло као чувара традиције.

- Ово моје село Липница је моја прва љубав, прве кораке сам овде направио и док сам овде данас, кроз мене струје све године живота које сам овде провео. На неки начин ја враћам дуг и овде се враћам колико могу, колико ми моје емоције дозвољавају. Направио сам обележје да остане и да се заштити као трајна вредност. Мислио сам да су на ове гране долазили врапци, славуји, косови, али сам схватио да је она молитва и запис, па желим да буде речима уписано као место окупљања и традиције. Одушевљен сам што су се овде окупили овако велики људи које је Липница изнедрила, а ово је мој мали допринос”, рекао је Ненад Сокић, магистар техничких наука из Неготина.

Он је истакао да је пресрећан што је привилегован да се види у родном селу са виђенијим људима који су из маленоог сокака, а толико велики у својим професијама и то под једном оскорушом међу липама.

- Ово је непроцењива привилегија бити овде, а обележје које сам поставио биће освећено у неком наредном периоду, а овај дан је једна велика шанса да се скупимо, да ојачамо и д а се дружимо, да се окренемо животу и љубави. Ми смо данас овде отворили врата да се окупе песници, сликари, да се праве свечаности, односно да се друже људи од уметности и љубави”, закључио је Сокић.

Иначе, оскоруша је листопадно дрво пореклом из западне, средње и јужне Европе, рађа јестиве плодове који су веома кисели, а јестиви су тек када се угњиле након првих мразева. Може да достигне висини од 15 до 20 метара, расте споро, а доживљава старост од 200 до 500 година.

Према речима старијих мештана ово дрво је једно од најдуговечнијих, а њен род не напада ни један паразит, па зато она и не захтева никакву заштиту, многи су мишљења да је она мшмула или дивља крушка.

С обзиром на то да је оскоруша тврдо и жилаво дрво, наши преци су га употребљавали за израду разних точкова и зупчаника за водене млинове, односно воденице поточаре, пресе за грожђе, као и због лепог декоративног дрвета употребљиваног у столарству.

РИНА