Операција помаже, али не лечи од вишка килограма
"У последњих шест година у Србији се бележи тренд пораста броја гојазних особа, и то и међу одраслима и међу децом, а гојазна деца су будући одрасли гојазни људи. Суштина је у томе да људи почну више да се крећу и да деца не буду испред компјутера", рекао је академик Драган Мицић у Клиничком центру Војводине на промоцији књиге “Хируршко лечење гојазности: од баријатријске до метаболичке хирургије”.
Књига, коју је прошле године објавио Медицински факултет у Београду, постала је уџбеник за студенте, лекаре на специјализацији и специјалисте. "До сада није било књиге из ове тематике и пре две године се родила идеја да направимо публикацију. Међутим, временом то је прерасло у књигу", казала је ауторка и шеф Амбуланте за гојазност Клиничког центра Србије прим. др Снежана Половина и напоменула да њихов Центар постоји седам година, а да се ове интервенције раде од пре пет година.
Хирург професор др Милош Бјеловић из Клиничког центра Србије истакао је да хирургија није лек за гојазност, већ је једна од опција у терапији.
"Она може да помогне ономе ко је решио да прекине с нездравим навикама, а пацијенти често нису задовољни када то чују. Прво треба да се промени начин живота и исхране, потом да се укључе медикаменти и тако редукује телесна маса, а тек онда долази на ред хирургија. Пацијенти губе мотив када виде да се килограми враћају, јер се организам бори против губитка. Ко очекује да ће операцијом све да реши, неће успети", казао је др Бјеловић и додао како је у питању лапараскопска операција, која је захтевна и велика, али се ради као стандардна.
Лековима против хедонистичког нагона
Сматра се да је узрок вишка килограма центар за хедонизам, смештен у нашем нервном систему. Постоји низ лекова и терапијских процедура које покушавају да обуздају хедонистички нагон и унос хране.
Академик Мицић је рекао како би гојазни пацијенти радије пили све лекове, него да се покрену и баве физичким активностима. Сматра да није потребно ићи у тератану и радити тешке физичке вежбе, већ је довољно неколико пута недељно шетати од 15 до 30 минута.
"Држава треба да се умеша у регулацију огласа и да се нездрава и брза храна не рекламира у време када деца гледају телевизијски програм. Такође, треба да буде мање продавница брзе хране у близини школа, као што је Финска увела да на 500 метара од школе не могу да буду објекти брзе хране. Светска зравствена организација је прихватила да је гојазност болест и биће уведено шест нових категорија здравствено угрожених особа", рекао је он и додао да се гојазни људи суочавају са стигмом у друштву, тешко налазе посао, не могу да се ожене и удају.
Према његовим речима, у свету има око милијарду и 700 милиона гојазних људи, а операције су намењене само за оне којима је то процедура за спасавање живота.
"У свету се уради годишње између 400.000 и 500.000 ових операција, а код нас је урађено од 200 до 250 ових интервенција, током које се одстрањује део црева и желуца, после чега долази до губљења тежине. Они који се оперишу, целог живота морају да воде рачуна о исхрани", казао је Мицић и оценио да је епидемија гојазности захватила Србију, те да је гојазно 21,6 одсто одраслих и од 8,5 до 15,5 одсто деце.
Професорка др Едита Стокић из Клиничког центра Војводине, која је и аутор једног од 19 поглавља у књизи, нагласила је да ће, уколико се ништа не промени, до 2030. године гојазно бити пола Европљана."У Војводини је више од 56 одсто становника гојазно и предгојазно, и међу одраслима и међу децом", казала је др Стокић.
Љ. Петровић