Опе­ра­ци­ја по­ма­же, али не ле­чи од ви­шка ки­ло­гра­ма

Књи­га, ко­ју је про­шле го­ди­не об­ја­вио Ме­ди­цин­ски фа­кул­тет у Бе­о­гра­ду, по­ста­ла је уџбе­ник за сту­ден­те, ле­ка­ре на спе­ци­ја­ли­за­ци­ји и спе­ци­ја­ли­сте. "До са­да ни­је би­ло књи­ге из ове те­ма­ти­ке и пре две го­ди­не се ро­ди­ла иде­ја да на­пра­ви­мо пу­бли­ка­ци­ју. Ме­ђу­тим, вре­ме­ном то је пре­ра­сло у књи­гу", ка­за­ла је аутор­ка и шеф Ам­бу­лан­те за го­ја­зност Кли­нич­ког цен­тра Ср­би­је прим. др Сне­жа­на По­ло­ви­на и на­по­ме­ну­ла да њи­хов Цен­тар по­сто­ји се­дам го­ди­на, а да се ове ин­тер­вен­ци­је ра­де од пре пет го­ди­на.

Хи­рург про­фе­сор др Ми­лош Бје­ло­вић из Кли­нич­ког цен­тра Ср­би­је ис­та­као је да хи­рур­ги­ја ни­је лек за го­ја­зност, већ је јед­на од оп­ци­ја у те­ра­пи­ји.

 "Она мо­же да по­мог­не оно­ме ко је ре­шио да пре­ки­не с не­здра­вим на­ви­ка­ма, а па­ци­јен­ти че­сто ни­су за­до­вољ­ни ка­да то чу­ју. Пр­во тре­ба да се про­ме­ни на­чин жи­во­та и ис­хра­не, по­том да се укљу­че ме­ди­ка­мен­ти и та­ко ре­ду­ку­је те­ле­сна ма­са, а тек он­да до­ла­зи на ред хи­рур­ги­ја. Па­ци­јен­ти гу­бе мо­тив ка­да ви­де да се ки­ло­гра­ми вра­ћа­ју, јер се ор­га­ни­зам бо­ри про­тив гу­бит­ка. Ко оче­ку­је да ће опе­ра­ци­јом све да ре­ши, не­ће ус­пе­ти",  ка­зао је др Бје­ло­вић и до­дао ка­ко је у пи­та­њу ла­па­ра­скоп­ска опе­ра­ци­ја, ко­ја је зах­тев­на и ве­ли­ка, али се ра­ди као стан­дард­на.

Ака­де­мик Ми­цић је ре­као ка­ко би го­ја­зни па­ци­јен­ти ра­ди­је пи­ли све ле­ко­ве, не­го да се по­кре­ну и ба­ве фи­зич­ким ак­тив­но­сти­ма. Сма­тра да ни­је по­треб­но ићи у те­ра­та­ну и ра­ди­ти те­шке фи­зич­ке ве­жбе, већ је до­вољ­но не­ко­ли­ко пу­та не­дељ­но ше­та­ти од 15 до 30 ми­ну­та.

 

"Др­жа­ва тре­ба да се уме­ша у ре­гу­ла­ци­ју огла­са и да се не­здра­ва и бр­за хра­на не ре­кла­ми­ра у вре­ме ка­да де­ца гле­да­ју те­ле­ви­зиј­ски про­грам. Та­ко­ђе, тре­ба да бу­де ма­ње про­дав­ни­ца бр­зе хра­не у бли­зи­ни шко­ла, као што је Фин­ска уве­ла да на 500 ме­та­ра од шко­ле не мо­гу да бу­ду објек­ти бр­зе хра­не. Свет­ска зрав­стве­на ор­га­ни­за­ци­ја је при­хва­ти­ла да је го­ја­зност бо­лест и би­ће уве­де­но шест но­вих ка­те­го­ри­ја здрав­стве­но угро­же­них осо­ба",  ре­као је он и до­дао да се го­ја­зни љу­ди су­о­ча­ва­ју са стиг­мом у дру­штву, те­шко на­ла­зе по­сао, не мо­гу да се оже­не и уда­ју.

Пре­ма ње­го­вим ре­чи­ма, у све­ту има око ми­ли­јар­ду и 700 ми­ли­о­на го­ја­зних љу­ди, а опе­ра­ци­је су на­ме­ње­не са­мо за оне ко­ји­ма је то про­це­ду­ра за спа­са­ва­ње жи­во­та.

"У све­ту се ура­ди го­ди­шње из­ме­ђу 400.000 и 500.000 ових опе­ра­ци­ја, а код нас је ура­ђе­но од 200 до 250 ових ин­тер­вен­ци­ја, то­ком ко­је се од­стра­њу­је део цре­ва и же­лу­ца, по­сле че­га до­ла­зи до гу­бље­ња те­жи­не. Они ко­ји се опе­ри­шу, це­лог жи­во­та мо­ра­ју да во­де ра­чу­на о ис­хра­ни", ка­зао  је Ми­цић и оце­нио да је епи­де­ми­ја го­ја­зно­сти за­хва­ти­ла Ср­би­ју, те да је го­ја­зно 21,6 од­сто од­ра­слих и од 8,5 до 15,5 од­сто де­це.

Про­фе­сор­ка др Еди­та Сто­кић из Кли­нич­ког цен­тра Вој­во­ди­не, ко­ја је и аутор јед­ног од 19 по­гла­вља у књи­зи, на­гла­си­ла је да ће, уко­ли­ко се ни­шта не про­ме­ни, до 2030. го­ди­не го­ја­зно би­ти по­ла Евро­пља­на."У Вој­во­ди­ни је ви­ше од 56 од­сто ста­нов­ни­ка го­ја­зно и пред­го­ја­зно, и ме­ђу од­ра­сли­ма и ме­ђу де­цом", ка­за­ла је др Сто­кић.

 

Љ. Пе­тро­вић