Онлајн припрема: Уз покретну азбуку уче да читају и пишу

Довољни су интернет, камера, звучник и екран, на којем ће их речима „Добро дошли код мене, како је лепо кад ми је кућа пуна деце” дочекати Дуња Шашић, иначе идејни творац и водитељ развојно-креативног програма „Облутак” у Новом Саду. Први час је бесплатан, а може се пратити преко апликације „Зоом”, каже реализаторка “Креативне школице успеха”, коју је осмислио Момчило Степановић, њен колега у Менси Србије.

– Прваци који у септембру ове године треба да започну своје школовање крећу у то ново животно доба уз ампутирани део предшколског образовања – додаје саговорница. – Не могу рећи да се слажем са свим методама које су се спроводиле у досадашњим припремним групама, али је бар какво-такво увежбавање постојало. Генерацији првог разреда 2020/21. је и то ускраћено. Ако знамо да је за родитеље полазак у школу иначе стрес и брига, ове године је то још драстичније и компликованије. Шта рећи детету да га чека, како га упутити, припремити, опремити, ако су се околности толико промениле да наше искуство практично више не важи? Може се закључити да је ипак добро што су дигитализација наставе и почетак онлајн ере сустигли баш генерацију која је одрасла уз све те екране које користимо. Замислите само појаву короне осамдесетих, у ери пионира, смотри, игара напољу и пијења воде из руке којом сте управо правили торту од блата.

Да се адаптирају на онлајн припрему за школу коју држи малишанима било је довољно недељу дана, каже Дуња Шашић.

– Они су пионири дигиталне писмености. Преласку из простора учионице у кућни амбијент прилагодили су се далеко изнад свих мојих најоптимистичнијих очекивања. Тако сам закључила да не треба ниједног момента да посумњамо у њихову адаптацију, већ у своје страхове од тога. Кроз педагошки програм који спроводим прошла су и деца ван Новог Сада, на пример из Панчева, па чак и из Бијељине – напомиње.

Како објашњава, малишани се на часовима крећу и седе наизменично, припремајући се да без траума добију добру стартну позицију у школи, усвоје радне навике и понашање у новој друштвеној средини, развију пажњу, мотивацију и сигурност у себе.

– Фундамент рада је учење целим телом, уз игру и покрет. Зато је потребно, поред уређаја који садрже камеру и микрофон, деци обезбедити и комотан простор за извођење покрета. На радионицама се савладава покретна азбука као припрема за читање и писање. Деца имају своје радне свеске за навикавање на самосталан рад, али је основа часа кинестетичко описмењавање у најширем смислу. Знања јесу важна, али је важно и како дете доживљава школу, а позитиван став према њој постиже се пре свега улагањем у његову личност. Оно чиме деца треба да овладају пре школе јесте да науче да мисле, да разликују важно и мање важно, развију вештине потребне за сналажење у свакодневним изазовима, а данашњи живот и јесте велики изазов – закључује Дуња Шашић.

Наравно, директан контакт, тапшање по леђима, придржавање оловке, додавање књига, заједничке покрете, непосредан преглед задатака, а пре свега загрљај, монитор не може заменити, напомиње.

– И то гледамо, како год можемо, да надоместимо, сусретом под маскама или специјалним „екранским” поздравима. Но, разговор и рад уживо преко онлајн платформе је, по мени, најадекватнија бесконтактна супституција. На оваквом часу су деца заиста ту само са мном, као у учионици, а са родитељима разговарамо посебно уколико имамо дилема или предлога за боље напредовање детета.

Промене које су настале нагло и непријатно, те на многе оставиле физичке и менталне последице, ставиле су на пробу снагу човекове интелигенције да се прилагоди.

– Важно је у хаосу информација и потреба за информацијама сачувати хладну главу и мирно срце јер нашу узнемиреност прво осете деца. Важно је прихватити чињеницу да је садашње стање наша нова нормалност. Не треба чекати да се ситуација стабилизује, већ се сложити с тим да су поменуте околности постале наш редовни амбијент – закључује саговорница.   

С. Милачић