Од рака грлића материце годишње умре 500 жена у Србији

Само 31 одсто наших грађана зна да ХПВ може да изазове рак и код мушкараца и код жена, док је у Европи тај проценат много већи и износи 67 одсто. Немамо поверење у вакцине, али се и мање консултујемо са лекарима, па се тако свега 12 одсто грађана проактивно обраћа лекару у вези вакцинације детета против ХПВ, док то чини чак три пута више Европљана (42 одсто).

Ово су подаци из великог истраживања које је спроведено током пролећа и лета 2022. године у девет европских земаља: Немачкој, Француској, Италији, Словенији, Аустрији, Португалу, Румунији, Шведској и Србији, на репрезентативном узорку већем од 9.000 испитаника.

Рак грлића материце је четврти најчешћи облик рака код жена у свету и годишње од њега умре око 300.000 пацијенткиња. Са више од 1.300 новооболелих и приближно 500 умрлих жена, рак грлића материце други је водећи узрок оболевања и четврти узрок умирања од рака код жена у Србији.

- У нашој земљи се уочава да је велики број младих заражено ХПВ вирусом. Сматра се да је у свету популација од 17 до 23 година заражена преко 80 одсто овим вирусом. Код нас је мало више, јер млади не користе заштиту. Та масовна зараженост ХПВ-ом је узроковала да се рак грлића материце јавља у већем проценту. Најалармантније је што је сада пик појављивања првих симптома рака грлића материце код жена око 32. до 35. године живота, у односу на период од пре неколико деценија када је овај тип карцинома била “болест старијих жена” – каже др Мима Фазлагић гинеколог и председница Удружења жена “Наша Аска” које је у сарадњи са Удружењем за борбу против рака грлића материце и јајника „Проговори“ урадило истраживање за Србију.

Резултати истраживања показали су да су људи у Србији, али и у Европи, након ковида, на исти начин оптерећени новим информацијама о вакцинама, али су у међувремену повећали знање о њима. Међутим, на питање ко доноси одлуку о имунизацији одговори су потпуно супротни од Европских земаља. Код нас одлуку о имунизацији у највећем броју случајева, доноси један родитељ, чак 71 одсто, док у Европи самосталну одлуку доноси само 34 одсто испитаника.

- Важност да дете буде вакцинисано против свега, осим ковида, потврдно је одговорило 71,8 одсто испитаника, док је у Европи та свест међу грађанима далеко већа и износи чак 90 одсто. Да се вакцином може спречити неки облик рака сматра приближно исти број грађана и у Србији (52 одсто) и Европи (58 одсто), али је зато добра информисаност о ХПВ код нас свега 49,8 одсто, а у Европи 73 одсто. Оно што важи за нашу земљу и Европу јесте да људи који су добро информисани, њих две трећине зна о раку грлића материце и вакцини, али та добра информисаност код нас је дупло мања него у Европи. То поткрепљује и чињеница да је поверење у ХПВ вакцину код нас 40,9 одсто, а у Европи 80 одсто, али исто тако и да 55, 6 одсто наших грађана одбија вакцинацију зато што сматра да није безбедна, а то чини и 50 одсто Европљана – истиче др Фазлагић.

ХПВ вакцина почела је да се даје у домовима здравља широм Србије о трошку осигурања. Обезбеђена је најсавременија, деветовалентна вакцина која представља златни стандард према препоруци струке.

Забрињава слаба информисаност

Према речима Горице Ђокић,  оно сто у овом тренутку забрињава јесте слаба информисаност људи, што је показало и истраживање. Зато Удружење “Проговори” почиње са пројектом оснаживања, окупљања шире алијансе за борбу против ХПВ у којој би били укључени сви, од државе и струке, школе, преко пацијенткиња и познатих личности.

- Оно што је битно да сви родитељи знају, јесте да ако дете има испод 15 година, вакцину прима у 2 дозе. Након 15 година она се даје у три дозе, јер је имуногеност боља код млађе деце и зато они примају једну дозу мање. Такође, ако је особа већ имала први сексуални контакт треба да прими вакцину, јер се није сигурно сусрела са свих 9 типова вируса. Менструални циклус нема везе са давањем вакцине, као ни то да примање вакцине не искључује једног дана редован одлазак гинекологу и коришћење контрацепције. Сама употреба кондома без вакцине није довољна, јер се ХПВ преноси и путем коже пре него што се кондом уопште стави - објаснила је др Јелена Митровић, начелница педијатрије у Дому здравља “Др Симо Милошевић”.

Она је појаснила да је најбоље да дете са 12 година прими вакцину, као и да се она може дати истовремено са вакцином против дифтерије и тетануса у седмом разреду. Имунитет након вакцинације траје сигурно 10 година, али нема индиција да након тога он опада.

Потпредседница Удружења за борбу против рака грлића материце и јајника “Проговори” Горица Ђокић рекла је како је једна од најбољих вести у prеthodnom периоду што је држава о трошку РФЗО омогућила вакцинацију девојчица и дечака против ХПВ.

- Ову могућност треба искористити и зато позивамо родитеље да вакцинишу децу, јер се на овај начин спречава појава карцинома рака грлића материце, као и рак пениса, вагине, ануса, ждрела и др., док организам након вакцинације ствара антитела на ХПВ – истакла је Горица Ђокић.

Љ. Петровић