Од мултипла склерозе у Србији болује око 7.000 пацијената
БЕОГРАД: У Србији од мултипла склерозе (МС) болује око 7.000 људи, а са каквим се све ограничењима свакодневно суочавају могли су данас да осете представници медија путем виртуелне МС собе на конференцији којом је озваничен почетак кампање "Уђи у мој свет".
Путем виртуелне МС собе заинтересовани су могли да "уђу у тело" пацијента и суоче се са свакодневним оптерећењима које прате болест.
Мултипла склероза је озбиљно, аутоимуно, неуродегенеративно и запаљењско обољење које напада централни нервни систем-мозак и кичмену мождину. Болест је врло непредвидива и променљивог тока, испољава се неуролошким симптомима а карактеришу је честа погоршања кроз прекид протока информација у мозгу, између мозга и тела.
Симптоми се крећу од благе укочености и отежаног ходања, преко утрнулости и пецкања, до слепила, поремећаја мокрења и пражњења црева, болних мишићних грчева, проблема са координацијом и равнотежом, говором или гутањем.
Неуролог Института за неурологију КЦ Србије проф. др Јелена Друловић истакла је да је болест најчешће почиње у најпродуктивнијем периоду живота, између 20. и 40. године и да се чешће јавља код жена него код мушкараца.
У свету од МС болује више од два милиона људи, док је у Србији регистровано више од 7.000 оболелих.
Представница Друштва Мултипла склерозе Србије Весна Савић истакла је да што се тиче дијагностике болести, Србија хвата корак са светом, али да су пацијенти у Србији у погледу терапије и рехабилитације још увек далеко у односу на положај оболелих из земаља у окружењу и земљама ЕУ.
МС је врло непредвидива болест, и углавном се јавља код млађих особа, а једна од њих је и Тамара Каменица (41) којој је болест откривена када је имала 26 година.
"Била сам потпуно здрава особа, пуна живота, жељна рада, напредовања, планирала породицу! Међутим, без икаквог наговештаја, ођедном појавили су ми се први симптоми, само је десна нога престала да ме слуша", рекла је она.
Од тада креће њена борба са овом опаком и непредвидивом болешћу. Укључена је на интерферонску терапију, али је након четири године, како би се остварила као мајка, на сопствену одговорност, престала са терапијом.
У томе је успела и у 37. години је добила здраву девојчицу, али и изгубила право на лек који је узимала.
"У свету постоје лекови друге генерације који би ми сад врло помогли јер моја болест напредује, али они у Србији на жалост за сада нису доступни. Једини лек који имам је загрљај мога детета", закључила је она.
