Од хередитарног ангиедема у Србији болује 90 људи

Реч је о ретком обољењу са којим у Србији живи 90 особа. Међутим, још упола толико људи не зна да има ову генетску болест, због чега Удружење ХАЕ Србија подсећа на важност постављања ране дијагнозе ове по живот опасне болести. 

Хередитарни ангиоедем (ХАЕ) изазива честу појаву тешких отока, а узрокује га урођени недостатак Ц1 инхибитора, једног крвног протеина. Без праве дијагнозе и одговарајуће терапије, смртност од ХАЕ достиже и 30 одсто. Ову болест карактерише честа појава тешких отока који могу да захвате било који део тела.

Најтежи су отоци органа у трбушној дупљи, који код особа са ХАЕ могу да изазову јаке болове у стомаку, повраћање и губитак свести, а отоци грла који се, уколико нису правовремено и одговарајуће лечени, неретко завршавају смртним исходом. 

Напади у просеку трају три до пет дана. Физички напор, повреда, емоционални стрес, стоматолошке или хируршке интервенције могу да буду узрок појаве напада ХАЕ, мада се отоци некада јављају и без познатог окидача.

На постављање праве дијагнозе у просеку се чека више од 10 година и то је главни изазов са којим се сусрећу пацијенти. Током тих година се неадекватно и неуспешно лече од алергије, астме, упале слепог црева и сличних стања. Терапија која се користи у лечењу алергије овим пацијентима уопште не помаже, а процењује се да у нашој земљи има барем још 40 пацијената код којих није постављена дијагноза. 

Болест је наследна

Болест је наследна у 75 одсто случајева, док је код осталих 25 одсто пацијената мутација новоразвијена. ХАЕ може да се дијагностикује једноставним тестовима из крви, док је генетско тестирање најпоузданије.

–  Слоганом кампање желимо да на симболичан начин скренемо пажњу на чињеницу да многе особе болују у тишини, док им доктори погрешно прописују лекове и не сумњајући на ово ретко генетско обољење које погађа једну у 50.000 особа. Подизањем свести о ХАЕ, пружањем адекватних информација како лекарима, тако и особама које су и даље недијагностиковане, можемо омогућити свима да воде нормалан живот, поготову што је то сада, у највећем броју случајева, могуће уз модерну терапију која нам је доступна – истиче председница Удружења ХАЕ Србија Јована Цветковић Лазић.  

Удружење ХАЕ Србија спровело је упитник о квалитету живота пацијената, који је показао да сви оболели имају мањи страх од напада откада је доступна терапија у Србији, мада и даље постоје потешкоће са којима се суочавају. 

–  Велики проблем са којим се суочавамо је то што, иако је терапија доступна од 2018. године, чак 96,3 одсто пацијената не користи терапију како би прекинули сваки напад. Као најчешћи разлог наводе чување терапије за теже нападе. Верујемо да је географска доступност терапије један је од кључних разлога за одлучивање да ли ће пацијент применити терапију, с обзиром на то да одређени број пацијената мора да пређе више од 200 километара да дође до лека. Овај проблем биће решен децентрализацијом терапије – објашњава Јована Цветковић Лазић.  

Почетком ове године изашли су нови водичи за дијагностику и лечење хередитарног ангиоедема од стране европске и светске асоцијације алерголога. Напредак у развоју терапије резултирао је постављањем нових циљева лечења ХАЕ, потпуном контролом болести, свакодневицом без напада, уз постизање квалитетнијег живота пацијената.

–  Први симптоми се најчешће јављају у пубертету, а када се испоље у раном детињству обично то означава тежи клинички облик болести. Главни симптом код ХАЕ је појава отока за које се најчешће верује да су алергијског порекла. За разлику од алергијских, отоци у овом обољењу нису праћени сврабом ни копривњачом и не повлаче се након примене терапије која се прописује у алергијским обољењима. Захваљујући напорима удружења пацијената са ХАЕ, као и разумевању Министарства здравља и РФЗО, почев од 2018. године, пацијентима у Србији је доступна сва савремена терапија која се примењује у свету. Када напад почне, ове лекове је неопходно применити без одлагања да би се избегле даље компликације. Последњих годину дана пацијенти са најтежим обликом болести добијају иновативну терапију која дугорочно спречава појаву напада хередитарног ангиоедема – каже алерголог у УКЦ Србије др Слађана Андрејевић.

Љ. Петровић