Од грознице Западног Нила оболело 159 људи, умрло 15 инфицираних

Случајеви грознице Западног Нила су пријављивани са Јужнобачког (29), Јужнобанатског (26), Западнобачког (6), Подунавског (6), Сремског (4), Средњебанатског (3), Браничевског (3), Севернобанатског (2), Колубарског (1), Мачванског округа (1) и са територије Града Београда (78).

Да би случај инфекције вирусом Западног Нила био потврђен код пацијента уз испољену клиничку слику неуроинвазивног облика болести (менингитис, енцефалитис, менингоенцефалитис), неопходно је да се потврди присуство одговарајућих антитела у ликвору код оболелог пацијента.

На територији 11 градова Републике Србије, Завод за биоциде и медицинску екологију, Београд, спроводи надзор над вирусом грознице Западног Нила у популацији комараца од 1. маја 2018. године.

Светска здравствена организација саопштила је у уторак да је инфекција вирусом Западног Нила нагло скочила ове године, у односу на prеthodnе четири. Разлог за овакву ситуацију која најтеже погађа нашу земљу лежи у чињеници да је сезона обољевања почела много раније, у јуну, док је уобичајено да масовнијег обољевања буде у периоду јул-август. Развоју комараца који преносе ову болест погодовала је клима, са честим кишама и високим температурама између два наоблачења, кажу у Светској здравственој организацији.

Управа за ветерину, Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде спроводи и Програм мониторинга на присуство вируса Западног Нила у популацији пријемчивих животиња (коња, угинулих миграторних дивљих птица, угинулих гаврана, врана, гачака, сврака, шојки и чавки) и угинулих птица грабљивица.

Инфекција вирусом Западног Нила у Србији је званично први пут регистрована у међу људима крајем јула 2012. године.

Грозница Западног Нила је сезонско обољење, односно обољење које је највише заступљено у периоду највеће активности вектора – комараца. Имајући у виду искуства како околних тако и наше земље, први оболели се региструју углавном у другој половини јула месеца, а највећи број оболелих особа се пријављује током августа месеца.

Директорка “Батута” Верица Јовановић позвала је грађане да примене личне и заштитне мере и да поштују препоруке које се односе на заштиту од убода комараца. “Потребно је пре свега избегавати шетње поред реке, кроз шуме, травнате површине и паркове, нарочито у сумрак и у раним јутарњим сатима, јер су то периоди најјаче активности комараца”, рекла је Јовановић за Танјуг и истакла да су мере заштите довољне да се на најадекаватнији начин сузбије било какав ризик који се односи на преношење и инфекцију вирусом Западног Нила.  Препоручује да се што више борави у климатизованим просторијама док траје топло време, да се избегава шетња по влажним теренима, поставе мрежице на прозорима и носи одговарајућа гардеробе током боравка у природи. “Наш задатак је да се заштитимо. Нема места паници”, каже Јовановић и наводи да мере заштите нарочито треба да примене људи са хроничним обољењима, као што су дијабетес и хипертензија.

До 17. августа године у земљама Европске уније код људи пријављена су 273 случаја оболевања од грознице Западног Нила и то: у Италији 123, Грчкој 75, Мађарској 39, Румунији 31, Француској 3 и Хрватској 2. Поред тога, на Косову су пријављена 2 случаја оболевања од грознице Западног Нила. У истом периоду у земљама ЕУ регистровано је 9 смртних исхода који се могу довести у везу с обољевањем од грознице Западног Нила: у Грчкој (четири), Италији (три), Румунији (један) и Косову (један).

Током сезоне 2018. године такође су пријављене епидемије међу коњима и то: у Италији (39), Мађарској (12) и Грчкој (3).

У периоду од 2012. до 2017. године на територији Србије регистровано је укупно 574 случаја грознице Западног Нила. У истом периоду бележи се и 61 смртни исход који се може довести у везу с обољевањем од грознице Западног Нила.

Љ. П.