Обележен Дан сећања на жртве Холокауста

Државну церемонију обележања Дана сећања предводио је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић који је рекао да је Србија увек била на правој страни у историји и да се борила за слободу.

"Мислим да и данас такве ствари наш народ треба да зна и да се поноси тиме", рекао је Ђорђевић. 

Он је додао да Србија има богату традицију и да је земља слободарског народа.

"Ми свакако имамо доста историјских момената којима као народ можемо да се поносимо и трудићемо се као влада, као министарство да то обележавамо и да наше најмлађе подсећамо на све те историјске моменте који су прославили Србију", рекао је Ђорђевић.

Он је навео да је у геноциду над нашим народом на територији Хрватске, Босне и Херцеговине и Срема страдало 700.000 мушкараца, жена и деце претежно српске, али и ромске и јеврејске националности.

"У тој монструозној вештачкој фашистичкој творевини Независној држави Хрватској од средине 1941. до средине 1945. године даноноћно су радила и три концентрациона логора намењена искључиво убијању деце кроз која је прошло више од 33.000 деце од којих је убијено њих 20.000", рекао је Ђорђевић.

Он је, између осталог, истакао да је осим војне неутралности, стратешки циљ Владе Србије и пуно чланство у Европској Унији.

"Сматрамо да су војна неутралност и европски пут Србије, сарадња са свим партнерима и на Истоку и на Западу на равноправној основи, као и посвећеност председника Александра Вучића и Владе Србије развијању најбољих могућих односа са суседима и превазилажењу разлика и сукоба из прошлости, најбољи пут наше земље и залог трајном миру и одрживом развоју како Србије, тако и читавог региона", нагласио је Ђорђевић.

Он је навео да је дан који се данас обележава још један од доказа да Србија припада Европи јер је, како је додао, број жртава које смо као народ поднели у борби против фашизма један од највиших на нашем континенту.

 "А без пропасти фашизма, не би могла настати ни велика породица равноправних европских народа, чији део желимо да постанемо. И зато се са посебним поштовањем данас сећамо свих жртава фашизма и свих који су страдали у борби за ослобођење од фашизма", додао је Ђорђевић.

Градски менаџер Горан Весић је рекао да се Град Београд са поштовањем и пијтетом односи  према жртвама Холокауста.

"Нажалост, у насем граду је током рата било неколико концентрационих логора и један од њих се налазио управо овде где смо сада, на Старом сајмишту. Веома смо поносни што смо последњих неколико година урадили заиста крупне кораке да чувамо сећање на жртве Холокауста у Београду", рекао је Весић.

Скупштина града Београда је пре четири године прогласила 10. мај Даном сећања на жртве Холокауста у Београду, подсетио је он и додао да је одабран тај датум јер је 10. маја 1942. године немачка окупациона команда прогласила Београд градом без Јевреја.

Весић је рекао да је од 16.000 Јевреја колико их је живело на територији немачке окупационе зоне у Србији око 90 одсто страдало на Старом сајмишту.

Он је истакао да се Град труди да чува сећање на жртве које су се десиле у Београду и у сарадњи са Владом Србије заједнички ради на припреми закона који ће регулисати статус Старог сајмишта.

"У међувремену смо учинили крупне кораке у смислу расељавања централне куле и решавања имовинско-правних односа како бисмо заједно са Владом Србије после доношења закона кренули у претварање Старог сајмишта у меморијални центар", истакао је Весић.

На Споменик жртвама геноцида венце су, осим Ђорђевића и Весића, положили и представници Удружења логораша "Јасеновац 1941 - 1945. године", породице жртава, дипломатског кора, представници Савеза јеврејских општина Србије, Београда и Савета ромске националне мањине.