Obeležen Dan sećanja na žrtve Holokausta
BEOGRAD: Dan sećanja na žrtve Holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu obeležen je danas polaganjem venaca i odavanjem počasti kod spomenika žrtvama genocida na Starom sajmištu.
Državnu ceremoniju obeležanja Dana sećanja predvodio je ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević koji je rekao da je Srbija uvek bila na pravoj strani u istoriji i da se borila za slobodu.
"Mislim da i danas takve stvari naš narod treba da zna i da se ponosi time", rekao je Đorđević.
On je dodao da Srbija ima bogatu tradiciju i da je zemlja slobodarskog naroda.
"Mi svakako imamo dosta istorijskih momenata kojima kao narod možemo da se ponosimo i trudićemo se kao vlada, kao ministarstvo da to obeležavamo i da naše najmlađe podsećamo na sve te istorijske momente koji su proslavili Srbiju", rekao je Đorđević.
On je naveo da je u genocidu nad našim narodom na teritoriji Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srema stradalo 700.000 muškaraca, žena i dece pretežno srpske, ali i romske i jevrejske nacionalnosti.
"U toj monstruoznoj veštačkoj fašističkoj tvorevini Nezavisnoj državi Hrvatskoj od sredine 1941. do sredine 1945. godine danonoćno su radila i tri koncentraciona logora namenjena isključivo ubijanju dece kroz koja je prošlo više od 33.000 dece od kojih je ubijeno njih 20.000", rekao je Đorđević.
On je, između ostalog, istakao da je osim vojne neutralnosti, strateški cilj Vlade Srbije i puno članstvo u Evropskoj Uniji.
"Smatramo da su vojna neutralnost i evropski put Srbije, saradnja sa svim partnerima i na Istoku i na Zapadu na ravnopravnoj osnovi, kao i posvećenost predsednika Aleksandra Vučića i Vlade Srbije razvijanju najboljih mogućih odnosa sa susedima i prevazilaženju razlika i sukoba iz prošlosti, najbolji put naše zemlje i zalog trajnom miru i održivom razvoju kako Srbije, tako i čitavog regiona", naglasio je Đorđević.
On je naveo da je dan koji se danas obeležava još jedan od dokaza da Srbija pripada Evropi jer je, kako je dodao, broj žrtava koje smo kao narod podneli u borbi protiv fašizma jedan od najviših na našem kontinentu.
"A bez propasti fašizma, ne bi mogla nastati ni velika porodica ravnopravnih evropskih naroda, čiji deo želimo da postanemo. I zato se sa posebnim poštovanjem danas sećamo svih žrtava fašizma i svih koji su stradali u borbi za oslobođenje od fašizma", dodao je Đorđević.
Gradski menadžer Goran Vesić je rekao da se Grad Beograd sa poštovanjem i pijtetom odnosi prema žrtvama Holokausta.
"Nažalost, u nasem gradu je tokom rata bilo nekoliko koncentracionih logora i jedan od njih se nalazio upravo ovde gde smo sada, na Starom sajmištu. Veoma smo ponosni što smo poslednjih nekoliko godina uradili zaista krupne korake da čuvamo sećanje na žrtve Holokausta u Beogradu", rekao je Vesić.
Skupština grada Beograda je pre četiri godine proglasila 10. maj Danom sećanja na žrtve Holokausta u Beogradu, podsetio je on i dodao da je odabran taj datum jer je 10. maja 1942. godine nemačka okupaciona komanda proglasila Beograd gradom bez Jevreja.
Vesić je rekao da je od 16.000 Jevreja koliko ih je živelo na teritoriji nemačke okupacione zone u Srbiji oko 90 odsto stradalo na Starom sajmištu.
On je istakao da se Grad trudi da čuva sećanje na žrtve koje su se desile u Beogradu i u saradnji sa Vladom Srbije zajednički radi na pripremi zakona koji će regulisati status Starog sajmišta.
"U međuvremenu smo učinili krupne korake u smislu raseljavanja centralne kule i rešavanja imovinsko-pravnih odnosa kako bismo zajedno sa Vladom Srbije posle donošenja zakona krenuli u pretvaranje Starog sajmišta u memorijalni centar", istakao je Vesić.
Na Spomenik žrtvama genocida vence su, osim Đorđevića i Vesića, položili i predstavnici Udruženja logoraša "Jasenovac 1941 - 1945. godine", porodice žrtava, diplomatskog kora, predstavnici Saveza jevrejskih opština Srbije, Beograda i Saveta romske nacionalne manjine.