light rain
14°C
15.03.2025.
Нови Сад
eur
117.0992
usd
112.8015
Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

О образовању на финском примеру

08.02.2023. 11:42 11:48
Пише:
Фото: Ilustracija/pixabay.com

Фондација „Образовање за Србију”, уз подршку финске амбасаде у Србији, Нордијске пословне алијансе и Уникредит банке, од 9. до 11. фебруара организује стручни скуп посвећен финском образовању. Као један од најбољих образовних система у свету, фински педагошки модел познат је по томе да инспирише и ученике и наставнике да заједно граде знање.

На тродневном скупу, говориће се на четири теме: Позитивна психологија у финском образовању, Учење засновано на истраживању феномена, Принципи СТЕМ наставе у финском образовању и Формативно оцењивање као средство за боље учење.

И док се педагози и професори спремају за упознавање с принципима учења по финском моделу, родитељи и ученици покушавају да сазнају хоће ли ове обуке довести до коначног краја фронталног принципа предавања, без веће интеракције предавача и деце, можемо ли се надати раду у мањим групама, развијању промишљања без страха од “освете” кроз критику и смањену оцену, поштовању и уважавању другачијег мишљења, али и развијању вештина писања есеја и радова, осамостаљивању у научном претраживању извора, дискусији на тему и креативности у настави.

Фински педагошки модел заснован је на принципима позитивне психологије, интринзичке мотивације, односно, развоју унутрашње потребе за знањем, сазнавањем, учењем, дечијој радозналости и креативности. Наставници и ученици заједно учествују у стварању новог знања, а уместо фронталног облика наставе, у учионицама преовлађује интерактиван рад и пројектно оријентисана настава, кажу стручњаци Завода за унапређивање образовања и васпитања.

Ово је за нас посебно важно, када се зна да на ПИСА тестирањима бележимо једва просечне резултате, а после скандала, кад смо заборавили да на време поднесемо пријаву за учествовање у једном од циклуса тестирања, јасно је зашто нам је свима потребан нови поглед на свет.

Главни циљ финског образовног система је да обезбеди квалитетно опште образовање. Оно је бесплатно за све, деца у школи имају бесплатне здраве оброке, а бесплатни су и сви дигитални уређаји и алати који се користе у настави. Мултидисциплинарни приступ, који је усредсређен на ученика, заснива се на решавању проблема, истраживању и искуственом учењу. Фински наставници су мотивисани кроз аутономију која им је дата да планирају сопствену наставу и ресурсе, а међусобно сарађују и заједнички праве планове наставе.


Целоживотно учење и инклузивно образовање

Фински образовни систем промовише целоживотно учење јер промене у личном и колективном образовању треба да прате промене у друштву и науци. Без обзира на године и образовање, сви грађани могу да наставе школовање, бирајући области које желе да истражују. Образовање ученика с посебним потребама је одлично интегрисано у национални образовни систем Финске. Наставници пролазе кроз посебне обуке како би боље разумели разне начине на које могу помоћи деци с посебним потребама.


Фински вртићи и предшколске установе прате национални наставни план и програм за образовање и бригу о раном детињству, углавном кроз игру. Домаћи задаци су минимални, а школски дани кратки, нарочито у нижим разредима. Осим тога, нису конципирани тако да ученици понављају оно што су учили на часу, већ да науче нешто ново и да истражују уз помоћ родитеља, других чланова породице или шире средине у којој живе.

Напредак сваког ученика прати се кроз исходе учења националног курикулума, а учење се процењује кроз различите квалитативне методе које се фокусирају на укупан развој ученика, уместо на наш модел оцењивања вештина памћења и квантитативне резултате.

Шта ћемо од свега приказаног и пренетог искористити, као и како папагаје претворити у креативце, показаће, после ове конференције, и време.

И. Радоичић

Пише:
Пошаљите коментар