Новосадски универзитет у првих 500 на Тајмсовој листи

Ова ранг листа укључује институције високог образовања из земаља „економија у настајању“ и то оних које је ФТСЕ група Лондонске берзе класификовала као „напредне“, „секундарне“ или „граничне“ тржишне економије.

Реч је о једином глобалном рангирању светских универзитета у којем се истраживачко интензивни универзитети оцењују према њиховим перформансама у свим кључним аспектима: у образовању, истраживању, трансферу знања и према међународним изгледима. Рангирање универзитета из земаља „економија у настајању“, које је представљено кроз ранг листу, користи 13 истих показатеља перформанси, као и код општег глобалног рангирања, с тим да су примењени различити пондери који одражавају развојне приоритете универзитета економија у развоју.

На овогодишњој листи нашло се укупно 606 универзитета, што је већи број у односу на 2020. годину када их је било 533. Најновије рангирање показује растућу снагу високообразовних институција из тзв. секундардних тржишних економија у настајању, међу којима су водеће земље Пакистан, Кина и Русија, при чему је Кина постала прва земља чији су универзитети заузели првих пет места на ранг листи од 2014. године када је она креирана.

Како је наведено на сајту УНС, методологија оцењивања обухвата индикаторе перформанси груписане у пет области, у оквиру којих се евалуација утврђује према дефинисаним показатељима наставе (оцена околине за учење) који у укупном резултату учествују са 30 одсто, истраживања (према волумену, приходима и истраживачкој репутацији) који такође учествују са 30 одсто, цитираности (истраживачког утицаја) који учествују са 20 одсто, као и међународног изгледа институције и сарадње са привредом (трансфера знања) који учествују са по 10 одсто у укупном резултату институције који одређује финални ранг, односно, позицију универзитета на листи.

В. Ц.