Новим терапијама до мање смртности од рака панкреаса

Број оболелих стално расте и у последњих десет година за 50 одсто је више новооткривених случајева, а могућност преживљавања је изузетно мала, тек око пет одсто. Како би се припремили за борбу против ове опаке болести, стручњаци Института за онкологију Војводине заједно са Медицинским факултетом у Новом Саду поднели су пројекат Покрајинском секретаријату за науку и технолошки развој, који би омогућио унапређење лечења од рака панкреаса.

Помоћник директора Института за онкологију Војводине задужен за медицинска питања, стратешки развој и планирање доцент др Млађан Протић каже да је донедавно било готово извесно да ће скоро сваки оболели о рака панкреаса и умрети од ове болести.

- Велика је смртност због агресивне природе болести и локализације, јер је он на незгодном месту и када се појаве симптоми, болест је већ узнапредовала. Када се открије болест, метастазе има од 40 до 45 одсто пацијената - објашњава овај хирург који се посветио борби против рака панкреаса, због чега је у више наврата током последњих десет година био на усавршавању у Америци, у “Мемориал Слоан Kattering Цанцер Центер” у Њујорку. Објављује и стручне радове у најпознатијим међународним медицинским часописима.

Око 20 одсто ових тумора може да се оперише у тренутку постављања дијагнозе и то су локализовани тумори, без метастаза. Локално узнапредовали тумор који захвата велике крвне судове има од 35 до 40 одсто пацијената, а метастатских између 40 и 45 процената. Преживљавање свих оболелих је мало, свега око пет одсто. Према Протићевим речима, у последњих десет година за 50 одсто је више новооткривених случајева болести. Могуће је и да је добра дијагностика узрок повећања броја оболелих, али је ипак чињеница да је рака панкреаса све више. Институт за онкологију Војводине и Медицински факултет су конкурисали за дугорочни пројекат код Покрајинског секретаријата за науку и технолошки развој, како би се истражила могућност унапређења лечења, нарочито код оних тумора где не може хируршки да се одстрани болест.

- Пацијенти се сада лече хируршки и добијају хемиотрапију, а циљ нам је да покушамо с агресивном хемиотерапијом и зрачењем да стабилизујемо болест код одређеног броја пацијената, да се неки тумори преведу у ресектабилне, односно да могу да се оперишу, јер је то једина шанса за излечење ових болесника. Пројекат предвиђа изналажење нових терапијских опција лечења и нових протокола - наводи др Протић.

Недавном набавком новог апарата за зрачење, Институт за онкологију Војводине је у потпуности опремљен, а и кадровски оспособљен за комплетно збрињавање болесника. Протић каже да се убацивање нових протокола хемиотерапије и зрачне терапије у лечењу рака панкреаса потенцира у Америци, као и неким већим европским центрима.

Љубица Петровић

Статистика

Досадашња статистика каже да рак панкреаса у 35 одсто случајева добијају људи од 80 година, а највећи проценат оболелих, њих 55 одсто, је у доби од 60 до 80 година. Испод десет одсто су млађи од 60 година. Др Протић напомиње да се граница помера на доле, те од ове болести све више оболевају и млађи људи.

Погођени и мушкарци и жене

Популација је све старија, а такво је и наше друштво, па је и то разлог што је све више оболелих од ове болести. У Војводини безмало пођеднако оболевају и мушкарци и жене. До 2006. године био је скоро идентичан број новооткривених случајева болести и умрлих, а од 2007. године има помака у лечењу и мање је умрлих од броја новооткривених.