Нови смерови на Филозофском факултету у Новом Саду

У питању су основне и мастер академске студије Културологије, као и основне академске студије Комуникологије и односа с јавношћу.

Студенти који заврше четвогодишње студије Културологије стичу звање дипломирани културолог с којим могу да раде у јавном, приватном и невладином сектору, у установама културе и туризма, на пословима интеркултурне медијације, на домаћим, међународним и прекограничним пројектима и културим догађајима. Они који, пак, заврше Комуникологију с факултета ће изаћи са звањем дипломирани комуниколог. Та диплома омогућиће им да раде у области стратешког комуницирања, односа с јавношћу, маркетинга, анализе медијских садржаја и другим пословима управљања, обраде и дистрибуције информација у јавној комуникацији.

Предност Комуникологије и односа с јавношћу је у доброј сразмери теоријских, истраживачких и практичних предмета који омогућавају студентима да сами одаберу будућу каријеру. И још важније, добијају одличну основу за низ комуникацијских послова које данас можда и не можемо да предвидимо, а појавиће се са развојем дигиталне технологије, сматра координаторка основних академских студија Комуникологије и односа с јавношћу др Јелена Клеут, која је уједно и чланица Координационог већа за Културологију.

Како додаје, кључна предност Културологије је у интердисциплинарном карактеру студија који феномен културе посматра у свој његовој сложености, као питање језика, друштва, идентитета, историје и наслеђа, али и визуелног израза, политике, музике.

Акценат је на културним преплитањима и сусретима у свим овим областима. Искуства ових прожимања у Војводини инспирисала су програм и користимо их као основу за критичко разматрање културе у широј перспективи, каже наша саговорница.

Према њеним речима, нови програми имају сродну концепцију.

Студенти оба програма добиће прилику да стекну знања за истраживачки рад и вештине које су им потребне за планирање и организовање послова у сфери културе, и у сфери стратешке комуникације. Будући академци имаће могућност и да прошире познавање матерњег и страних језика, каже др Јелена Клеут.

Окосницу чине предмети из уже културолошке, односно комуниколошке струке и кроз њих се студенти упознају са спектром тема које се унутар ових области изучавају, наглашава Јелена Клеут.

Предмети нуде, додаје, одговор на питање како данас да разумемо и анализирамо културу и комуникацију у глобалном друштву.

Велики део програма чине изборни предмети из филозофије, социологије, књижевности и језика, психологије, педагогије, историје и медијских студија, вели наша саговорница.

По речима доц. др Јелене Клеут, идеја о новим смеровима постојала је дуго и у складу је с настојањем Филозофског факултета да одговори на потребе друштва и тржишта рада. Разлога за покретање програма је, истиче, много.

Прво, они се налазе у понуди сродних европских високошколских установа и логично произилазе из друштвено-хуманистичких студија на нашем факултету. Друго, све је интензивнија и динамичнија европска културна сарадња, те постоји потреба за међукултурним медијаторима, односно, онима који добро познају европску културу, историју, књижевости и уметности, знају више европских језика, али поседују и практичне вештине управљања међународном културном разменом и пројектима у култури, објаснила је Јелена Клеут.

Како каже, односи с јавношћу данас постоје у низу државних установа и приватних предузећа, промоција у масовним медијима и на интернету је неизоставна компонента пословања. Очигледно је да за стручњацима у овој области постоји потреба.

Студенти Културологије ићи ће на праксу у установе културе и организације које реализују програме у домену културе, док ће они који буду уписали Комуникологију обављати у службама за комуникације или односе с јавношћу у јавном, приватном и цивилном сектору, као и у агенцијама које се баве анализом медија и рекламирањем.

Како сазнајемо, на основним студијама Културологије и Комуникологије и односа са јавношћу има места за по 35 студената, односно по 15 buyеtskih и 20 самофинансирајућих студената. На мастер студијама Културологије имаће прилику да похађа 30 студената и то пет на buyеtu и 25 самофинансирајућих. Информације о пријемном испиту, структури студија, предметима, контакт адреси, али и онлајн презентацијама нових смерова доступне су на сајту Факултета.

В. Бијелић